čitam zaostatke s nekih blogova... catcher me bacio u neko čudno raspoloženje... nekako loše... a zapravo i nije to tako loše... e, catcheru šta ti meni radiš... nemojte se nadati, ovo neće biti nikakva suvisla priča... samo nabacano nekoliko mojih misli i komentara koje neću pisati kao komentare postova jer postovi nisu novi pa nema previše smisla. izgleda da se svi možemo prepoznati u tom opisu da smo imali neke mlađahne godine kad smo s nekim samo sjedili i ljubili se... catcheru, da znaš kojom mi se sad brzinom izmjenjuje milijun misli po glavi... razmišljam onim satima kad se meni odvijala takva priča... kako sam bila smotana klinkica... joooj, što sam bila glupa... ma dobro, pa to je nooormalno... da, baš je normalno, možeš mislit... možda je normalno kad imaš dvanaest ili trinaest, ali ja sam bila tuka s punih sedamnaest (u pozadini - maja šuput: 17 mi je godina, još se nisam ljubilaaa...) ... pa dobro, šta to ima veze, drago mi je da je bilo tek tada... ajmeee, a s kim je to bilo... mahhhh, baš me briga šta drugi misle... meni se i sad uključe oni isti leptirići kad ga se sjetim... nije mi ljubav života, ali mislim da njegove usne nebi mogla odbiti nikad, ni da živim 130 godina... smiješim se dok se toga prisjećam... onda mi pada na pamet da vjerojatno neću ni doći više u priliku da pokušam odbiti... smiješak odlazi u nepovrat... (a u pozadini se sad čuju prvi taktovi đoletovog d-molla)... i onda više nemam ni volje nastaviti... ništa... pada mi na pamet da bi mu mogla poslati neki sms... malo ga izazivati... a onda... možda je i bolje što nemam njegov broj... jer nekako jako često ispadnem gluplja nego što bi htjela kad nekog izazivam smsovima... i catcheru... ona neka tvoja... očito je jaaaako tolerantna... ne budi derište... *edit* ovdje je slika komentara ostavljenih na ovaj post prije frke sa serverima. |