|
Nedostaje mi moje pseće smeće. Svaki put kad me uhvati nesanica pomislim da je zapravo to ono što mi fali - pseće dupe u krevetu. I njurganje jer sam se usudila pomaknuti sa ruba na kojem sam prije toga visila sat-dva da ne bih slučajno mimozu uznemirila. Često mi je u mislima... pogotovo kad vidim druge crvene ogrlice oko vrata, bezglavo hodanje cestom i prgavost koja me znala dovoditi do ludila. Nestvarno je da ga nema, da je uspavan, da je bio tako jako bolestan, a još nedavno smo šetali gradom i jedno drugome dokazivali tko je uporniji i tvrdoglaviji. Jedan dan, još samo da nam je 24 sata zajedno... da mu poljubim zločestu njušku i dopustim mu da me odvede u šetnju... onim putevima koje on odabere... moje pseće smeće. |
