|
Jesam ja luda il koji mi je kurac?! Čitam tako neke novootkrivene blogove i u njima toliko patnje, tuge, žalosti. Razlog isti-netko. Propala ljubav. Neostvarena veza. I ja se znam nekad deprimirat ali zašto kod mene nema toliko patnje? Zašto se meni ljubav i bol pretvore u bijes i mržnju? Možda je tako lakše, a možda samo potiskujem sve u sebi. Bilo je dana kad bi se psihička bol pretvorila u fizičku, kad ne mogu ni ustati iz kreveta i suočit se sa svijetom, činjenicama. I najradije bih umrla. A sada iz mene izlazi samo otrov. Zar sam stvarno toliko prolupala zbog tih nižih bića koje od milja nazivamo muškarci? I još se spuštala na taj nivo i patila za krelcima... I sad ponekad boli ali gubim filing, sve sam čvršća. A šta ako jednog dana shvatim da je od mene ostao samo led, hladnoća? Neće se valjda moje srce pretvoriti u kamen? |
