srijeda, 27.12.2006.
...zasto volim ludjake, ludilo i ludo...
...kada netko biva krajnje iskren i otvoren...kada netko ima snove i krene prema njihovom ostvarivanju...kada netko daje sve od sebe u svakom pojedinom trenutku...kada netko slusa svoj otkucaj srca i razuma...kada netko stvara...kada netko istrazuje i putuje slobodno...tada u drustvu u najblazem slucaju dobije etiketu naivcine, odnosno on postaje u ocima drustva ludjak...
...e ludjacima je blagdan svaki dan...putuju granicama ludila svaki trenutak...ne trudeci dokazati svoju snagu ...ni provocirajuci druge...ni pateci od svoje pozicije u drustvenom sistemu...
...blokade nemaju...ma kolko "bezobrazno" drustvu izgledalo...kad zazele krenu/naprave/izrecu...ne nalazeci tisucu razloga da to ne ucine...
...to ne znaci da je ludjak onaj koji drugoga tlaci...jer taj koji tlaci zeli nametniti se u drustvu...pozicionirati se...a ludjaka to ne zanima
...zato volim ludjake...jer mi nekako izgledaju istinito...kao da zive...kao da jesu
a ostali...neznam
...
