ostap bender

Ovako bi izgledao opis spe'takla:

BITEF:

Svi znamo ko je i sta je. Isto kao sto znamo ko je i sta je FEST i BELEF i Dis-Patch i takve stvari.

I kad ti se tako nesto nudi ti to i uznes. Kad nisi fan, ucesnik ili organizator imas nekako objektivniju sliku ali to ne mora da znaci. Onda si u mogucnosti kao da biras. Opet i kad si insajder je zanimljivo, posebno kada su lepe stvari u pitanju a ovo je cista estetika.

Ustvari taj odabir se uvek svede na rekla kazala ili na cistu slucajnost.

Jedino sto Ostap radi je to sto hvata bar poslednji dan. To sa poslednjim danom moze da bude posebno zanimljivo jer je uglavnom dobro (teorija 'slag za kraj') a i ako se primis- zao mi je nema vise! Nema suvisnih navlacenja. A Ostap se po prirodi prima na sve sto je sareno i cega nema vise.

Eto, iako karata nema vec mesec dana unazad, svi znaju kakav je covek komandirski sin - drzak i bezobrazan, dovoljno egocentrican, vrlo simpatican, nalazi dlaku u jajetu, itsl, tako da me ta cinjenica oko karata ni najmanje nije potresla.

Ali avaj. Gde dobiti informaciju? Nije ni vazno vec ce se nesto desiti.
I desilo se.
Po programu je bilo SC izvesna Francuskinja koregrafkinja. Ali informacija stize: repriza 'DV8' u JDP. Davaj.

Dobro, razmisljam ono je oficijelno ovo je repriza. Propusnica stize na mail ali je to previse komplikovano, zato JDP na nevidjeno. Tacka.

Guzva, guzva, guzvanjac-svi oce da udju. Ne moze, moze samo sa kartama, ni propusnice ne vaze.
Ostap u guzvi bez karte, kao tuna u vodi.
Momci na vratima kazu: napravite mesta za ljude sa kartama. Svi ispred mene se sklonise, vratar mi se obrati: Dobro vece. Napucim usne i pravac balkon.

Sou samo sto je krenuo.

Kakva produkcija! Kakva tehnika! Vrhunac postmodernizma u scenskom nastupu. Neopisivo. (Ustvari opisivo, ali se tako kaze. Neopisivo. Zapravo, ako niste znali kada se koristi ona floskula STO SE KAZE, ili STO KAZU LJUDI, e pa ovo je pravi trenutak za izreci je, dakle: STO SE KAZE, neopisivo)

Multidisciplinarnost zvrji na sve strane.

Devojka na jasnom britanskom pozdravlja publiku, koja u Artoovskom konceptu postaje jedan od vaznih aktera. Sou se desava na sceni ali i u publici. Tezi se visokoj interakciji.

Sat vremena nevidjeno kvalitetnog programa.

Svi plesaci su potpuno savrseni. Savrseno izgledaju, savrseni su im glasovi, pricaju o savrsenosti. Akcenat je na socijalno-psiholoskoj slici coveka zapadnog sveta. Njegovoj potrebi za besprekornoscu, savetom, lepsim i laksim potrosackim zivotom. Razradjuju osnovne crte licnosti svakog savremenog coveka – teznja za samoostvarivanjem.
Plesacica-voditeljka (i ona je savrsena) govori ili peva o temi i sve vreme izvodi narazlicitije figure. Govori o rastegljivosti covekovog bica i pokazuje koliko je fizicki rastegljiva. Zavesa se dize i vidimo kako ona uci druge da plesu na isti nacin. Kao onaj ajerobik na TVu sto se ranije gledao.
Zatim se pojavljuje njena dvojnica. Obe su besprekorne, neprestano nasmejane, moram li reci - savrsene. Voditeljka flertuje sa momcima u publici. To se pretpostavlja ali i zaista dogadja. Ona silazi u prvi red i trazi brojeve telefona od tri muskarca. Jednog odabira.
Cista fenomenologija! to je posledica cikaske skole, 'Sto na um to na drum'. Kad nekog pitas 'kako ste?' To stvarno i mislis. Nema formalnosti, tradicije i ako ima to je sve vrlo opipljivo. Najkrace receno.
Ima i drugih prica: o ljubavi- dvoje se vole, kroz ples naravno. Onda se smore pa se guraju ili oslanjaju jedni na drugog, onda se razdvoje a muskarac nadje drugu. Vara prvu. Sa drugom savrseno plese ali sada potuno erotski. I sa prvom je savrseno plesao ali nekako drugacije, kao Pedro i Lola.

Plesacica-voditeljka se vraca odabranom gledaocu sa sampanjcem i seda pored njega. Grli ga i ostaje tu par minuta.

Epizoda sa savrsenim plesacem Polom je takodje sjajna. On je najbolji, on je King Elvis. On peva kao King. Identicno. Jako se trudi.

Tehnicki momenti rasvete otkrivaju kako nestaje David Coperffild i njegov voz. Caka je u svetlu. Ovi ne samo da su nestajali nego su se i pojavljivali tamo gde nisu bili. Zaista carobno.

Sou je potpuno politicki i svakako drugacije korektan. Multikulturalnost na delu. Indijanac nije plesac ali prolazi i mistican je. Asistentkinja mu je debela (vise elegantno popunjena) Azijatkinja. Onda scena sexa onih razvratnika.

Kraj ima uvod. Uvod za kraj traje desetak minuta. Ceo sou traje sat vremena. Kraj traje 15 min. Sjajno.

Za kraj je odluceno da bude tuzan.

Efekti su tako napravljeni da se stice utisak da gledas pokretne fotografije. A fotografije bude nostalgiju, setu, sevdah.

Predstavljanje plesaca je opet u fenomenoloskom fazonu. Voditeljka predstavlja plesace i svima aplaudira na tome sto oni jesu:

1. Ljubavni par plesaca: "Oni se vole ali je on vara, i pravi se kao da je sve u redu". Aplauz!

2. ''Alexandra je fatalna ljubavnica. Bravo, aplauz"!

3. ''Jon je gay i HIV pozitivan''. Aplauz!

4. ''Pedro i dalje veruje u boga''. Aplauz i za njega!

5. ''Sai je predebela da bi bila plesacica sa nama''. Aplauz!

6. ''Pol misli da je najbolji od svih nas''. Aplauz!

Odabir muzike naravno da korespondira sa svim delovima i uglavnom je baziran na kvalitetnim remixima muzike iz kasnih '80. ili ranih '90. ne znam kako se zovu bendovi, to je za Igru i ostale zaglavljene u pretprosloj deceniji. Ima i nove elektronske recimo za epizodu gde se pokazuje kako je Pol u manijakalnoj depresiji jer je tako socijalizovan. I Alexandra je u maniji. Dvodimenzijonalno, trodimezionalno i vizuelno i simbolicno.

Eto na kraju su svi svima aplaudirali i mi njima i oni nama. I sisli su da se rukuju sa publikom. I Ostap je aplaudirao ljudima sto su gledali ovo i oni meni. Neki su plakali. I svi su se malo vise zadrzali u holu na izlasku. Niko nije mogao bas odma' da izadje napolje. Nije im se dalo.

E, tako bi izgleo Bitef, da je Ostap na njemu. Ovako, ja sam u Surdulici, a ovakve predstave nema nigde.

Jasno je da se okolo sanja.

Evo primera:

Poznata situacija budjenja u snu. Ili sna u okviru sna.
Dakle, Ostap u snu oseti da mu je nesto pod nogama, u krevetu. Otkriva se i vidi lava, velikog, dobrocudnog. I isteruje ga recima, bezi lave. Ustaje, izbacuje ga u predsoblje, zatvara vrata i vraca se u krevet.

Leze da spava, i sanja da je na zabavi i da uochava opcenito pankvalitetnu devojku.
Devojka mu prilazi. Pricaju o kupovini stanova i o njegovom uspesnom zivotu.
Uzima ga za ruku i vodi sa sobom kroz guzvu.

Na prelazu iz dnevne sobe u predsoblje, i san je trokirao, te je sledeca scena zapravo
predsoblje njegove kuce. Penju se stepenistem ka spavacoj sobi. Medjutim, on nesiguran
a stepenice duge. I to traje i traje i traje. Odjednom Ostap postaje svestan da mora da pozuri
sa penjanjem, jer devojka svakim stepenikom postaje sve starija.
Na kraju ipak stize do vrha, ali devojka je zapravo baba.

Delikatna situacija.
Kako objasniti baba-devojci zbog cega sam je doveo kuci, tj. kako objasniti
da ono zbog cega sam je doveo sada vise ne dolazi u obzir? Muka.

I kao resi Ostap da se probudi iz sna u snu, i seti se lava u predsoblju. Tj. seti se da mu je majka rekla da je u predsoblju stokirala ovce. I da lav nikao ne sme da bude u istoj prostoriji sa njima.

Nije izasao da vidi jesu li sve ovce na broju.
Probudio se i spakovao stvari kao da ide na more, a otisao je zapravo u Bubanj Potok.

Onomad sam reagovao na proleće, niko nije mogao da me stigne pa zaustavi letos, a sada da me vidite ne biste me prepoznali!
Jesen je i sve me podseća... to sam već negde pročitao. A da ono vojničko.
Tek sam sada možda ukačio šta je onaj hteo da kaže sa tim jesen je i sve me podseća.

Ja sam čist meteoropata i ponekad psihopata-akrobata.
Ako niko drugi nije primetio jesen jesten-kesten počela bez obzira šta kažu kalendari.
A sevdah je ni tamo ni amo, drž ne daj, može da jeste da bude. Ili jeste da bude da može. A znam da nije da jeste da oće?!
Ne, sevdah je znam da nije da jeste da neće, možda?
Sevdah kao jeste da može da hoće al nije da bude da neće.
Mir.
Tuga i sreća u jednom.
Tuga zbog nije a sreća zbog jeste da bude.
Ili sreća zbog može da jeste, ali pak tuga zbog jeste da nije.
Kad sabereš i oduzmeš – sevdah obuzmeš .
Bajramović, Ostap i Zec.
Bajramović je Šaban, Ostap je sevdah, a Zec je mačor koji misli da je zec, ustvari on jeste zec al tripuje da je mačor. Mada mu je stric onaj Mačor Košarkaš. Ali to nema nikakve veze ni sa čim jer je tom Mačoru Košarkašu rođak onaj Hugo što mu je žena Hugolina.
Zec je novi član uduženja dr.Osten-Beken.
I on (mačeći zec) me čini sevdahom jer sam zbog njega srećan a tužan zbog Macana.

Sve je jasno.

Uskoro će zima i nove radosti i pobede.
Treba sevdah iskoristiti na najbolji mogući način, zgrnuti pare i otputovati u Japan.

Stigne mi sms od starog prijatelja, koji se nije javljao godinama, sa sledećim sadržajem: Ostape, potreban mi je seminarski iz sociologije za nekog rođaka, pa ako imaš nešto pošalji mi broj na koji mogu sutra da te lociram. A i eto da se vidimo konačno.
Šta da mu odgovorim?
Ćao, pa gde si ti druže? Kako si? Kako su tvoji? Kako ti je rođak?
Nastavismo sa sms-ovanjem:

Ostap: ćao, eto na ovaj broj možeš uvek da me nađeš, a iz koje oblasti ti treba rad? Sociologija je jako širok pojam.

Drug: ispit mu traje 3 h i za to vreme treba nešto da piše. Totalno nebitno šta, bilo šta što imaš a da je dobro i efektno i ne baš komplikovano:)

Ostalo je da se čujemo sutra da se dogovorimo za viđanje a ja da mu nešto smislim za ovaj rad za tog Rođa.
I sad sam potpuno u mentalnom raskoraku. Nešto mi tu ne ide jedno s drugim.
Evo imam nekih 14tak radova na sledeće teme:

1. Sociološka analiza filma Fight club
2. BiH – država entiteta ili regija
3. Elite u postsocijalističkim društvima
4. Marxovo shvatanje društvene podele rada i društvene strukture
5. Internet kao vid društvene kontrole: Novi Panoptikon.
6. Problemi determinacije posttranzicijske etape u razvoju stanovništva
7. Promena koncepcije očinstva
8. Postmoderna i grad: Šeron Zukin (prikaz)
9. Sociologija Maxa Vebera
10. Tojotističke organizacije
11. Društveni aspekt korupcije u Srbiji
12. Veberova trodimenzijalna teorija stratifikacije
13. Crkva, verske zajednice, mediji i demokratija
14. Istorija ludila u doba klasicizma: Mišel Fuko (prikaz)

Nisam pametan šta da radim.
Ajte Vi ste pametni pa mi pomozite da odaberem neki od ovih radova za izvesnog gosn. Rođu da položi ispit iz sociologije na Arhitektonskom fakultetu.
Ili da mu časkom napišem nešto, bilo šta efektno. Nešto o uticaju Mrmoljaca na sismisov centralni nervni sistem, ili o Igrinom patološkom ponašanju za vreme pomračenja Sunca 2000. Možda pak koji redak o čuvenom društvenom fenomenu poznatom pod nazivom blog.
Ajte, ajte izvolite na glasanje!

Evo šta sam imao prilike da pročitam skoro, baš tu negde kad sam sa svojom ženom obeležavao nas mali i(u)zmišljeni jubilej.
To je pismo vojnika koje je gore pomenuta dobila od nekakvoga svojega... već šta joj je?
Da se razumemo, sve mi se jako dopalo i još više je volim zbog toga.
I ona mene.


Nadasve ljubljena Nadia,

U direktnoj konstelaciji sa protokom vremena, moji vojnički dani neumitno prolaze. I ma koliko ne želeo da prihvatim svoju egzistenciju kao nešto zaprepašćenja vredno, ipak se svakodnevno isčuđavam nad istom.
Moji najčvršći saveznici u ovoj podeli jesu međuljudski odnosi zasnovani na strahu i predrasudama. Ako je saveznika moguće imati na toj strani uopšte. Jer kao što garnizonski sveštenik reče:
''Antihrist dolazi sa Istoka.''
A Zaječar jeste istok. Kao i Negotin, Bor, Sokobanja ili Veliko Gradište.

Vratimo se sada romantici.

Jesen je.
I nimalo me ne podseća na Vas.
Recipročno Vašoj auri, priroda je tužna. Mladost nestaje u naletu DSSovskog uvenuća. Vi ste ipak zimzelena vrsta. Zadovoljstvo je gledati Vas 365/6 dana godišnje. Osim možda utorkom, kad vlada planeta Mars – planeta rata i neprijatelj čovečanstva.
Negujem mišljenje da Vas je najlepše imati uz sebe zimi, u februaru pod snegom, kada snaga buja pod belinom kao Vaša seksualnost pod belom posteljom... onih divnih noći, Nadia, punih zavera i tajanstvenosti, kada sam Vam bio najpoznatiji neznanac. Kada ste za mene bili.
Jer mi jesmo Nadia. I odvojeni postojimo. Lepršavi i euforični. Ali samo tokom simbiotičnih noći, naša lepršavost se pretapa u sreću, euforija u čistu zadovoljštinu.
I ne zaboravimo pamet koja kipi i koja se pretapa. Pamet se zapravo smanjuje. Sve u skladu sa zakonima statistike, jer čovek je retko i zadovoljan i pametan. Prema ovom lošem misaonom sledu, želim nam da zaglupimo skroz, Nadia.

Stefan l'Armes


Bilo je tu još i dogodovština sa poligona, i još malo romantike, i ajme meni, razglednica iz vojske SCG!
I pitam je jel bila na zakletvi i kaže jeste.
I šta da joj kažem? Što i mene ne povede?

Svaka njoj čast.