četvrtak, 03.03.2005.

Krepo mi kompić

Nakon kratke i teške bolesti krepo mi je kompić. Ne mogu se podići Windowsi, nešto javlja da mu je izbrisano i da treba učitati windowse sa CD-a. A neće pa neće. Zovem frenda, ništa, zovem sina, opet ništa. Što ja znam valjda će se sutra pojaviti dobra vila s čarobnim štapićem. A napisao sam samo dva bloga, valjda nisam ja kriv za strujni udar.

Eto, takva su došla vremena. Ne fali mi televizor, ali fali mi kompić. Prvo tko je vidio plaćati 63 ili tu negdje kuna za Vilu Mariju, srcolovku, big brothera i ostale splačine i proljeve. Ne možeš igrati šah sa televizorom, ne možeš se ni dopisivati i ''razgovarati'' s ljudima, nemožeš se ni posvađati, ni čitati blogove, pametne i malo manje pametne, poetične ali i dramatične, racionalne i pametne, ali i zbrkane bedastoće.

Čovjek se navikne na nepoznate sugovornike i uspostavi više manje prisan kontakt s nekim koga nikad nije a možda ni neće vidjeti. Uvijek sam se pitao kako to povjeravamo više stvari neznancima u vlaku ili avionu, nego članovima vlastite obitelji?

- 14:10 - Komentari (0) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

	ožujak, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31