BUDJENJE....
Zora na mom jastuku, zamrsenom od niti u snove povezanih,vlaznom od strepnji, kosmara i suza...
Oblacim na sebe ogrtac od svilene tisine, u soljicu sipam tmurno jutro i otvaram postu sto je kisa ostavi na prozorskom oknu.
Prstom pratim tragove ispisane kapima sto sa papira nebeskog spustise poruku za mene.
O Boze, koliko se vrednosti i istina tu moze pronaci, prepoznati...treba samo nauciti citati poruke nebeske!!
Pratim tragove tih kapi, ispunjena bojaznoscu.
Dve kapi se stopise u niz. Procitah, pronadjoh u njima rec LJUBAV. Kao dve sudbine sto se sretose i postadose linija iskricava...Klizim prstom po njoj , smesim joj se, pratim je...Ona se rasplinjuje u bezbroj malih, tankih niti po oknu, sve do ivice prozora...
A onda, najednom, bljesak na nebu, zlatna munja presece sivilo oblaka, poput maca Samuraja i zacu se grom.
Kisa ponovo poce da dobuje, igra vrtoglavi ples, sarajuci po mom prozoru.
Skidoh sa sebe ogrtac tisine, izadjoh napolje i uzviknuh Nebu :"Da, tu sam, cekam! Cekam dugu koju mi najavljujes!"
Razmaknuse se oblaci, sunce me pomilova po umornom licu i ja ugledah velicanstvene boje duge, boje zivota...!!
Mom jedinom, voljenom Dragom...
Milica tvoja Beba 
|
