SNOVI.....
Tragam za stopama nasim zabelezenim po kamenitim ostacima Lazarevog grada.
Na macu njegovom prepoznajem otiske tvoje.
Uzdrhtala od divljenje dodirujem teska reljefna vrata, meko prislanjam usne, tiho, tihano da ne uznemirim proslost.
O cvetovi ispleteni u vencice na glavama devojackim...Ja vam miris osecam.
O ruke devojacke...Ja belinu vasu prepoznajem.
O sjaju krune carske...Ja ti odbljesak sjaja na oknima vidim.
O roso na travi tek iznikloj...Ja po tebi suze sakupljam.
Boze, daj krik iz mene da pokida nebo, da otvorim tvoj svet, da krenem u vecnost, ODLUKA JE MOJA...
Ja sam negde izmedju, neprimetna i neodlucna...Ovaj svet kojem pripadam i ovaj tren koji cujem i osecam....
Sedim sklupcana, zadivljena igrom devojaka u zlacanim odorama.
Ruke im pruzam...ne prihvataju me u kolo..
Dozivam ih...ne cuju me....
Daj mi Boze glas da kriknem i spojim svetove!!!!!
Milica
|
