Kvatrić,Kroki i dva napaljena miša

Nisan raspoložen,nimalo.Loše je dan počea,ne virujen ni da će puno bolje završiti.Sinoć oko četiri ujutro krenia ja ka spavati,ali naravno konju,kako češ zaspati kad si se u pet popodne probudia.No,ustrajan da zaspem,legnem ja fino u krevet ali ne spava mi se ni kurca naravno.Ležeći tako razmišljam se kako je baš super to što ne mogu zaspati jer ipak,ujutro igra Ljubičić pa ću ga taman fino pogledati jer ako zaspem neću se prije 2 probuduti nikako,niti ima tog alarma niti Ljubičića koji će me istirati iz postelje.Super,zaključim.Sad ću malo noćgubiti do jutra i sve super.Oko osam ujutro krenem ja do svoje omiljene pekare te onako cili premoren zaboravin staviti šal,kapu i rukavice,ali koga briga,ne bi da je vani hladno.Nisan nego zakoračia iz stana u portun kad li osjetim naglu promjenu temperature od kojih 15 stupnjeva.Tribalo se samo vratiti u stan...ali ne!Ko je vidia vrime gubiti na takve nebitne detalje,kao što je mogućnost dobivanja upale pluće u takvim prekrasnim uvjetima.Gegam se ja tako niz škaline,već pomalo ljut na sebe što se nisan vratia po zimsku opremu,ali mislim se istovremeno kako sad već imam dva kata do gori se popeti,sad pogotovo neću ići nazad! Došao je i taj trenutak na koji vam želim skrenuti posebnu pozornost.Bacim pogled na sandučić kad unutra neki žuti papir,pogledam onako pospan i skužim da je riječ o nekakvoj opomeni...Uvjeren da je riječ računima za televiziju koje redovito ne plaćam,kiselo se nasmijem,lagano zgužvam račun i stavin ga u đžep.Od trenutka kad sam izašao na simpatičnih minus dvanaest razmišljao sam kako bi više volio da se tog trena nalazim na koncertu Vlatke Pokos ili Ivane Kindl.Zadovoljan svojom jutarnjom dozom humora,zabavljao sam tih dvistotinjak metara samog sebe,ne sluteći do kakvog ću otkrića doći samo nekoliko minuta kasnije.Vratim se ja doma,izvalim se ispred kompa i vesel vadim svoj trokutasti burek od sira.No u tom trenu iz meni nekog nepoznatog razloga,izvadim iz đžepa onu opomenu za tv,kako bi se možda opet sarkastično nasmijao samoj uplatnici,računu,opomeni ili što već je.Ako kažem da me čekalo neugodno iznenađenje,lagat ću.Čekala me faking opomena za isključenje plina radi neplačenih računa!!!Koji KURAC???U nevjerici sam gledao datume kraj kojih se navodi da su uplatnice stizale,ali očito bezuspješno jer ih ja nisan dobia,a bia san i u Zadru dvadeset dana.Pomislim da je došlo do neke greške,jer je valjda to poštar triba ubacit u sandučić,ali moje pretjerano filozofiranje prekinuto je slijedećom činjenicom koju sam pročitao na opomeni : - Zadnja opomena,slijedi isključenje-
AAAAAAA!Odma san se javia starcima da to plate što prije...Jer što će ti grijanje u Zagrebu u prvom misecu,odi je ionako prevruće...jesus...
Tako iživciran,a i malčice zabrinut dočekah ja Ljubičića...Kako sam ga gleda onako na pola koplja jer su mi se oči sklapale,bar sam se nada da će dobiti,Ali ne,dobije ga onaj Baghadadatidis,neki tursko-grčki mješanac s CIPRA...ko si ti...aaargh!Već pomalo lud,vidim da su 3 ure i da moram na faks po potpise...Temperatura se za to vrime obećavajuće podigla na samo minus osam,pa je putovanje do faksa bila prava uživancija!Zamrzia san zimu,definitivno.Dođem ja na faks,kad ono tamo nas tridesetak nadobudnih došlo po potpise.Vidite,nije loše,od nas četristo koji smo vanredni,ja sam među onih trideset pametnih koji misle da nama trebaju potpisi!Ova faca iz političke ekonomije samo se nasmija i počea mliti o nekakvom izvanrednom investiranju...jer potpise naravno ne dobivamo kao vanredni studenti! Ja sam po onoj mrzotini iša do faksa da bi sluša o nekom investiranju!Ma daaaaj...Popizdia san!I onda gospodin profesor kaže:Napravit ćemo malu pauzu a vi malo razmislite o bla bla bla nečemu.Da,garant!Ja sam razmišljao samo kako ću nestati od tamo i koji je najkraći put do tramvaja...Da stvar bude gora,prošla su jedno 7 tramvaja,čeka san fakin 20 minuta na onom -vjetru teško dostupnom- glavnom trgu.Definitivno mrzim zimu!Od danas!Pali su mi na pamet stihovi In flamesa...

Slowly the winter wind tears my skin...