ordinarylove

Najranije ujutru otvaran mail, lagano krmeljava još, ispod sloja pudera, korektora i ostalih nanosa. Bogajen na spamove i već poluautomatski povlačin prst i označavan špije od mailova šta su mi se uvukle u inbox. Međutim, u zadnji čas uočin da je među špijama oglas Virgin Trains-a i otvaran ga. Jer šta, putujen u Englesku u sedmi misec, a taj famozni Virgin Trains operira vlakovno tamo po otoku. I imala san šta i vidit...



Nesreća se desila upravo u području u koje bi ja tribala putovat. Kad san to vidila, smrzla san se! Jedna osoba mrtva, više ozlijeđenih, kompletna kompozicija - sa izuzetkom jednog vagona - izletila sa tračnica. Nitko, dakako, nema pojma šta je uzrokovalo cilu stvar.

Upozoravala me ona već na to da je Virgin Trains nepouzdan, nesiguran i slično, da je povećan rizik od nesreća i slično, ali ja sam, po svoju tvrdoglavu, odmahnila glavom na to. Jer, šta ću ja sad cjepidlačit, vlak k'o vlak, ne'š ti!

E bome, neće me vidit! Jebo ti i pare i sve, potrošit ću i iljadu kuna više ako triba, al' se bar neću trest četiri, pet uri vožnje od Londona do Cumbrie.

Sve me ovo sitilo na kako san lani pred let u Njemačku činila kombinacije tipa: "A ako poginemo svi skupa u avionu, bar će nam učinit lipi, veliki sprovod." ili "Samo da ostanem u komadu, pa da me mogu lipo obuć, u maturalnu veštu, i lipo našminkat, zdravo, zarumenit' obraze i onda lipo pospremit' u kapsil."

Dobro, dobro, vidin i sama da sam otišla predaleko. Al' nekako uvik mislim, pa i ta žena je možda prije tog putovanja isto činila ovakve kombinacije u glavi, mislila takve crne misli a onda uvjerila samu sebe da je paranoična i da će sve bit' u redu.

Ne virujen baš u boga kao takvog, pa slijedom toga ni u božanske intervencije ovog tipa, al' sad u biti, više nisan ni sigurna u šta virujen. Znan samo da sigurno neću ić Devičanskim Vlakovima, makar bicikletala uzduž & poprijeko Engleske. Praznovjerje, paranoja, whatever.