ordinarylove

Mojoj dragoj D., za ponit na put do novog mista

Isto se moglo dogoditi i meni.
Da me smrt zatekne tako nespremnu.
Možeš li ikada biti dovoljno spreman na takvo što?
(Vjerujem da možeš, inače bih davno poludila.)
I nadam se, najdraža, da ćeš biti sretnija,
"više sreće idući put".
Volim te, najdraža.
Toliko sam se bila navikla da si negdi blizu
da mi baš ta bliskost tebe, ono pouzdano u tvom prisustvu
ne pušta da shvatim da te više nema.
Više te nema i od danas sve je drukčije.
"Ti nikad više nećeš kroz moja vrata..."
Pa na koncu i ako je sve poput sna
je li i ova tuga samo san?
Nadam se, ljube, da ću biti dovoljno mudra
da te iznova prepoznam.