|
Stvarno su mi mirakul oni ljudi koji uvik imaju nešto za reć u vezi tuđih života. U potkategoriju tih spadaju kurjože koje se čak niti ne trude pretvarat da to nisu. Od jednih i drugih redovito dobijam pitanja/komentare tipa: "A zašto se ti ne udaš?" (a zašto ti ne nabaviš život), "Šta ne uzmete ti i on jedan mali lipi stančić na kredit, to bi ti bilo za cili život?" (aha, a kredit će bit i nakon života), "A zašto ti on ne ode na brod još koji put, samo još koji vijađ, da malo napunite kesu?" (a da ti ja napunim štagod drugo...?). Još mogu razumit kad su to prijateljice moje mame, koje misle da iz poznavanja nje automatikom slijedi poznavanje mene. One su se naslušale njenih priča o tome šta bi ona tila da ja iduće uradim u životu a šta ona smatra najboljim za mene. Pa ajde, njih prigorim. Odgovorim pristojno, ka prava 'ćer, a ako to ne upali (što je čest slučaj) pa one i dalje drve, počnem se pravit blentava, ka da malo slabije čujem, pa prominim temu i nikome ništa.
Al' nikako ne razumin šta me iste te stvari imaju pitat kolege i ice na poslu, bivše kolegice s faksa, iz škole i takvi neki marginalni likovi. Često se dogodi, a nije da bi ja tila da je to tako, da su ti isti pametnjakovići i ićke nezadovoljni vlastitim životom, misle da su mogli puno bolje i dalje dogurat, misle da ih suđeni ili nesuđeni bračni partner ne zaslužuje, jer nema dovoljno novaca da im obezbjedi budućnost, a u tome ih podržavaju i mama, tata, baka, dida i cila postrojba cosmo-prijateljica. Često su baš ti ljudi koji se nađu pametovat oni ljudi koji nisu niti počeli radit ono šta tebi govore da bi triba. I znam da se ne triba zamarat s tim, jer već sam zapravo i sinjala o čemu se tu radi, pa mi ih često bude i nekako žaj, jer ne žive vlastiti život, već život svojih mama, baka, dida itd. Al' ne mogu se ne čudit tome..to mi je stvarno teško. Nisam baš neki anđel, ali mi nikad, ama baš nikad u životu nije palo na pamet postavljat privatna pitanja a božesačuvaj davat savjete nekome s kim radim, studiram ili idem na tečaj kukičanja. To su površna poznanstva, neka takva i ostanu. Osim ako se ne pretvore u nešto drugo, ali onda se, očito, primjenjuju druga pravila.
|
