ordinarylove

Ne idu mi introspektivni postovi. Mislim da je to zato što većina mojih previranja/depresija/frustracije izvire iz redom: a) nedostatka novca - o čemu je idiotski raspravljati i žaliti se na to, kad je nerješivo naporima koje sam spremna uložiti (lakše mi je prihvatit neimaštinu nego prodaju duše nekom tamo poslodavcu za malo šuštavih papira više nego šta mi stvarno triba);
b) nepravde u MOM svijetu - jer sam sebično stvorenje koje želi ljude izliti u vlastiti kalup, a ako u tome ne uspije iz prvog - drugog pokušaja, naguravat će ih nogama i kidati im dijelove koji joj se ne sviđaju kako bi uspjela u svojoj fiksaciji. Ovo je, naravno, slikovito prikazano i neuspješno u praksi, zato što se - kao što već znate - s ljudima tako ne može, iz čisto prozaičnih razloga :)
c) mojih nastojanja da izbjegnem sukobe pod svaku cijenu - da se ne bi tko slučajno uvrijedio ili primio previše srcu ono što mu imam reć. Kad stvarno dođem pred zid i moram izbrijat neku neugodnu situaciju, proživljavam cijeli niz fizičkih simptoma (lupanje srca, znojenje, tupa bol u stomaku...), da ne govorim o onim drugima.

Dakle. Ne idu mi introspekcije i javna kukanja tog stila, al' svejedno..danas sam tako nekako raspoložena da me stvarno boli činjenica da ne mogu pomoći onima koje volim. Boli me kad se sjetim onoga što sam prije par dana uhvatila u pogledu moje bake, koja nikad nikome nije dala do znanja da je nešto boli i da je tužna. Koja mi je prije par dana po prvi put priznala da se boji smrti i rastanaka, toliko da nije u stanju ni plakati nad tim. Boli me jer sam isti taj pogled uhvatila na didinom, očevom i licima svih tih meni dragih ljudi. Koji su mi, kad sam bila mala, bili pouzdani, čvrsti oslonci. Za koje sam mislila sam da se ničega ne boje i da nikad neće ostariti. Neće proći dugo, a ja ću tim ljudima morat bit oslonac, baš kao što su oni bili meni. Pa se pitam: kako prelomit tugu i osjećaj nemoći u sebi, i ostati čvrst, pouzdan, pa i sretan - za njih i zbog njih? Pretvarati se da je sve u redu, iako u tebi sve vrišti od boli? Postoji li neki drugi, bolji način?