I'm breathing so I guess I'm still alive

ok,mislin da san nabavila svu
potrebnu inspiraciju za kojon san
slinila do prije dan,dva,pokušavajući napisat nešto.

Dakle,sinoć san bila na domu opet,
povodon rođendana koje su slavile Ida i Bruna.
Svi su odlepršali gore oko 7 ipo,a viki,matea i ja smo
se ukazale tek oko 8 i kvarat,8 ipo,čini mi se, jerbo smo
putren svratile do jednog mista,koje sad nije bitno za priču.

Enivej,došle gore,masa ljudi,nekih manje dragih,
nekih više,sve u svemu,dosta ugodna atmosfera.

Prvi dio večeri smo se smijali ka najveći pijani kreteni,
a izuzevši Viki niko od nas nije pia baš puno,svako zbog
svojih razloga. Ja iman čvrsti razlog!

Uglavnon,masovna cirkulacija pučanstva,
Viki me svako malo žica da idemo pišat,
ja se ogledavan okolo i tražin zanimljive...

i onda ih uočin.

Maše mi i smješka se. Ooook.
Nastojin fokusirat pogled negdi,
kad se odjednon stvori isprid mene.
Khm. Počnemo pričat,smješka se opet,
a Matea me gnječi jednako ka ja nju
kad su se pojavili kolačići.

(op.a.,to je nadimak jednon liku)

Viki u ton periodu baulja okolo povlačeći Milija
i Đudera za lanac/šal,dok je oni preneraženo gledaju,
te mi koja 4 puta uvaljuje jezik u usta.

Hi-hi.

Odlazin sad malo do punk-ska đubreta,
koje opet izvodi gluposti pod moton da će joj
to omogućit bolji provod. Neće.

Nezna za sebe,smantana,a mene
vata agresivnost pa je mlatin upaljačen po glavi.

Kad opet,neko me smiruje.
Osmijeh.

Jebemu,a tribala san čekat.
Jebat ga.

Mislin,bi.

No dobro, ima vrimena.
All we need is just a little patience.

{jebali te gnjusi,da te jebali gnjusi}