Hrvatska svemir i bliža okolica

Digneš se teško od pijane večeri,
neprospavane noći zbog buljenja u ekran
ili čisto zato šta smo svi u ovo vrime takvi došli.

Nije te briga za ništa.
Trljaš krmeljave oči bezvoljno.
Prigrizeš nešto često bez razmišljanja.

Izlaziš van na kavu s prijateljima.
Kritiziraš sve oko sebe jer si najpametniji,
samopouzdanje ti graniči s arogancijom.

Valjda je to tako dok si mlad,
suviše malo ljeta si proživio da bi bio mudar,
a previše da bi tvoja glupost ostala prešućena.

Želiš pokret,
zaboravljaš uživati u trenutku.
Nikad se ne osvrćeš oko sebe.

A onda prepoznaš trenutak,
vidiš ga u očima starca,
čuješ ga u njegovom uzdahu.

Pogledaš ga a on ti u prolazu dobaci onu:
"E da san i ja još tvojih godina"
Uzdah je dubog a ton nostalgičan.

Neznan možda se samo ja vako osjetin,
s vrimena na vrime, u umorna jutra.
Al mislin da svako naleti na svog starca.

Neko prođe i nevidi,
neko prepozna trenutak sebe u samome njemu.
Jeste i vi vidili starca...