|
|
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Evo moj prvi (ali ne i zadnji) blog na kojem objavljujem knjigu. Kao prvo oprostite zbog gramatičkih pogrešaka, nadam se da će vam se svidjeti knjiga, knjiga je gotova, objavljivat ću poglavlje po poglavlje... meni je knjiga zanimljiva, a kada je završin počet ću objavljivat drugu... to je sve za sada pozzz svima i komentirajte ...
...EwO jEdNa mAlA aNkEtA nApRaWlJeNa jE PrIjE NeGo SaM pOčElA ObJaWlJiWaT OwU kNJiGU i SaDa Sam Je StAwILa OwDjE....
...jA sAn WeĆ zApOčElA NoWu kNjIgU aLi NijE GoToWa, dO kRaJa oWe iMa jOš PaR PoGlaWljA, (KnJiGa iMa 23 PoGlAwLjA) pA Me sAmO ZaNiMa o čEmU NaJwIšE WoLiTe čItAt... dRuGu kNjIgU ćU nAjWjErOwAtNijE PoČeT oBjAwLJiWaT tEK nAkOn LiTa)gLaSaJtE...Ki$$ sVimA...
Arhiwa postewa:
Poglawlje 1.
Poglawlje 2.
Poglawlje 3.
Poglawlje 4.
Poglawlje 5.
Poglawlje 6.
Poglawlje 7.
Poglawlje 8.
Poglawlje 9. i 10.
Poglawlje 11.
Poglawlje 12.
Poglawlje 13.
Poglawlje 14. i 15.
Poglawlje 16. i 17.
Poglawlje 18.
Poglawlje 19.
Poglawlje 20.
Poglawlje 21.
Poglawlje 22.
Poglawlje 23.
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
MoJ pRaVi BlOg
lJuDoVi KoJI Me čItAjU:
butterfly
D@NcH!
...zAljUbLJeNa MaLa...
Lucky girl
~...¤Dina2¤...~
°ˇ~dr€@ry f@|ry~ˇ°
lJuDoVI kOJi iStO PiŠu KnJiGe:
somebooks
annye46
EvO jEdNa pJeSmA kOjA Je mEnI jAkO dRaGa:
POGLAWLJE 14.
„Lucy samo želim razgovarati s tobom!“ rekla je strogo Katherin
„Ok!“ rekla je Lucy otresito „Vi držite monolog, a ja ću klimati glavom, može?“
„Lucy, Lucy...“ rekla je strogo Katherin, sa lažnim smješkom „Ja samo radim svoj posao...I onda reci mi... kako se osjećaš...?“
Lucy je šutjela... Katherin se samo nasmiješila i nešto zabilježila te promumljala Odija se suočiti s stvarnošću...
„I onda ... Lucy... što misliš sada... kada pogledaš na prošlih par tjedana o svemu...?“
Lucy je ponovno šutjela, a ova je nešto kratko zapisala. Nastavila ju je ispitivati, ali Lucy nije odgovarala.
„Lucy... ti i onaj...“ počela je „Koliko ste zajedno?...Koliko sam vidjela...sklon je nasilju...“
Lucy ju je prostjerila pogledom...
„I dalje ne želiš surađivati?“ pitala je Katherin, a Lucy je šutjela, na to se ova zlobno nasmiješila i nešto dugo zapisala i izašla iz sobe nešto mumljajuči.
„Jel te gnjavila?“ pitao je Jason kad je ova otišla
„Ma sve OK!“ rekla je Lucy, pričali su, a onda ih je nešto prekinulo, doktori su trčali prema liftu, a onda su projurili pokraj njene sobe, a policija je išla za njima, a onda je jedan policajac ušao u njenu sobu.
„Jeli ova gospođa bila kod vas pred sat-sat i pol?“ pokazo je Katherininu sliku.
Lucy je kimnula „Je...a zašto?!“
„Zato što tražimo sve koji su je vidjeli prije nego je ubijena...“ rekao je policajac
„Molim???“ viknula je Lucy „Jeste li vi rekli ubijena??“
„Da!“ rekao je policajac „Napadnuta je u garaži bolnice, umrla je na putu do sale... netko joj je uboo tri puta u leđa... a vi ste je zadnji vidjeli... samo znamo da niste izlazili iz sobe pa se ne morate brinuti... ako nam bude što trebalo zvat ćemo vas...“ izašao je iz sobe
„Ne mogu vjerovati...rekla je Lucy „Mislim...bila je kutchka stara... al tko bi je htio ubiti... zašto se ovo meni događa... svi oko mene umiru...“
„Ne brini sve će biti OK...“ rekoa je Jason „Ja sam tu...“
POGLAWLJE 15.
Bio je sunčan dan, bilo je sparno, ljet je stiglo, a škola je završila. Lucy je izašla iz bolnice, netko je kucao na vrata njene kuće, otvorila je njezina majka, pred vratima je stajao Jason.
„Hvala što si došao!“ rekla mu je Lucyna majka „Otkako je izašla iz bolnice nije progovorila ni riječ s nama, ne zalzi iz sobe...znam da nismo u dobrim odnosima...al molim te pričaj s njom... teško mi je to prihvatiti, al mislim da tebe...voli...“
„OK!“ rekao je Jason i popeo se na kat, pokucao je na vrata i rekao „Lucy, malena ja sam...“ i ušao, sjedila je u podnožju kreveta, sjeo je do nje i zagrlio je, naslonila je glavu na njegova prsa i počela plakati.
Poljubio je u čelo i rekao „Znam kako ti je, al preživjet ćemo ovo zajedno... volim te!“
***
„Lucy zlato igurno nećeš s nama u vikendicu???“ pitala je po stoti put njezna majka
„Neću!“ rekla je Lucy kada su izlazili
„Ali zašto?“ pitao je njezin otac
„Zato što želim biti sama!“ rekla je Lucy, pozdravila ih i zatvorila vrata, nazvala je Gaby, ona, Jason i Richard su došli do nje.
„I tvoji su otišli?“ pitala je Gaby
„Da!“ rekla je Lucy „Ostajete prespavati ovdje, zar ne?“
„Da!“ odgovorili su
„Ali zašto nisi išla s njim?“ pitao je Richard
„Zato...“ rekla je Lucy „Zato što me stalno gledaju pogledom punim sažaljena, stalno trčakaraju oko mene...a dosta mi je toga...želim nastaviti dalje!“ Jason joj se nasmijašio i poljubio je „To je moja cura!“ rekao je, aonda je telefon zazvonio.
„Gaby za tebe je!“ rekla joj je Lucy i dodala je telefon
„Tko je bio?“ pitala je Lucy
„Harry!“ rekla je Gaby
„Molim?“ skočila je Lucy „Onaj Harry? Tvoj Harry? Harry za kojim si plakala mjesecima nakon što te ostavio???“
„Da!“ rekla je Gaby „I u gradu je...hoće da se nađemo... i idem!“ rekla je u jednom dahu
„Ačli...“ počela je Lucy „Slušaj me...ja ću te pokriwati jer će Richard poluditi ako sazna...al nemoj napravit glupost!“
„Ne brini!“ rekla je Gaby „Neću!“
