nedjelja, 29.10.2006.

12. POGLAVLJE

Vani je bilo nevrijeme i svi su bili kod kuće osim Eri. Ona se još nije vratila doma jer je bila kod Alicie s Patty. Paul i njegova mama razogavarali su o njegovom ocu.
-Ne znam kako si se uopče mogla zaljubiti u njega! –Paul je gledao kroz prozor. –Šta si vidjela u njemu?
-Imala sam 18 godina kad sam ostala trudna s tobom. Obečavao mi je da ću imati sve i svašta ako se udam za njega! I imala sam. Skladnu obitelj, voli. Onda se rodila tvoja sestra i mislila sam da će sve biti bolje, sve dok nije nestao. Tada sam saznala da je bankrotirao i sve smo morali napustiti!
Eri je došla doma, ali nitko ju nije čuo.
-Mama, nemoj dopustiti da nas onaj čovjek odnese! Moraš ga pobjediti na sudu! –lupio je rukama u stol.
-Molim? –djevojka je išla prema njima. –Tata nas želi odvesti od tebe uz pomoć suda?! Zašto mi to niste rekli?! Zašto ste mi sve to tajili?!
-Dušo, smiri se. –mama joj je prišla, ali ona ju je odgurnula.
-MRZIM VAS!!! –potrčala je po onom pljusku bez kišobrana.
-Eri!!! –kad je njen brat izašao iz kuće nje više nije bila na ulici.
Otišao je po ključ auta i krenuo ju je potražiti.

„Crystal“ park...
Eri je stajala na mostiću i plakala. Bila je sva mokra i ljuta. Kako su joj mama i brat mogli tajiti o onome što se događalo u njihovoj obitelji?! Zašto su bili tako dvolični?! Samo je o tome razmišljala. Ryan je prolazio onuda jer mu je bila prečila za kući. Vidio je nekoga tko je izgledao kao Eri i odlučio je provjeriti. Da, radilo se to baš o njoj.
-Eri, što radiš ovdje sama i bez kišobrana? –upitao ju je. –Sva si mokra!
-Ryan... –njene smeđe oči bile su crvene od plakanja i pune suza.
-Zašto plačeš? –u onom trenutku mu je prišla i zagrlila ga.
Nije mu objasnila zašto je tako tužna. Odlučio je da idu kod njega kako bi se smirila i ispričala što se dogodilo. Kad su došli kod kuće obitelji Brown nikog nije bilo. Išli su u njegovu sobu i tamo se Eri grijala kraj pečice.
-Objasni mi zašto plačeš. –rekao joj je Ryan.
-Tata želi skrbništvo nad nama. Paul i mama su to znali već neko vrijeme, ali nisu mi ništa govorili! Danas sam ih slučajno čula i razljutili su me, pa sam otišla od kuće!
Gđa Brown pokucala je na vrata.
-Eri, zlato, i ti si ovdje? –nasmiješila se. –Je li sve u redu?
-Mama, napravi nam čaj! –izgurao ju je iz sobe.
Kad se okrenuo vidio ju je kako spava. Bila je tako lijepa, ali u njenom se licu vidio samo strah. Nazvao je Paula da mu kaže za Eri i on je odmah došao.
-Hvala što si me nazvao! –pogledao je u nju. –Ne želim da se ona sjeća usamljeno. Sad sigurno misli za nas da smo najgori ljudi na svijetu.
-Ne misli, ali razočarali ste ju. I ja bih se naljutio da mi netko taji takve stvari!
Njih dvoje nastavili su pričati pokušavši ne probuditi curu koja je čvrsto spavala.

Kod obitelji Gage...
Michelle je ležala u svojoj sobi i čekala da Nick dođe k njoj. Njena ljubav prema njemu je bila toliko velika da si je umislila da ju on obožava. Ne bi mogla preživjeti ako sazna da on voli drugu osobu. Došao je k njoj i sjeo kraj njenog kreveta.
-Evo mene. Došao sam te malo gnjaviti! –nasmiješio se.
-Ti znaš da me ne gnjaviš. Drago mi je što si uvijek uz mene! –zakašljala je.
-Jesi li dobro? –naglo se dignuo sa stolice.
-Jesam, ne brini se. –sakrila je maramicu koja je bila puno krvi koje je kašljala. –I sam vidiš da mi ne preostaje mnogo života.
-Nemoj razmišljati o tome, Michelle. Sve će biti u redu!
-Ne govori to kad znam da ne će. Umirem, Nick, ali jedino što me još drži u život si ti! Nemoj me napustiti, molim te.
-Sve je u redu. Ovdje sam! –uhvatio ju je za ruku.
-Tražim od tebe samo da mi odgovoriš na jedno pitanje.
-Pitaj šta god želiš. Znaš da ću ti odgovoriti!
-Voliš li Aliciu?
-Otkud ti to?! Ona i ja smo samo prijatelji. Ništa drugo.
-A voliš li mene? Voliš li me?
-Naravno. –poljubio joj je ruku. –Bože, nemoj da brzo umre. Molim te!

Idući dan je Eri zvala prijateljice da dođu kod nje. Ispričala im je sve što se događalo u njenoj obitelji i rasplakala se.
-Nemoj plakati. Sve će biti u redu! –Patty joj je dala maramicu. –Alicin tata će napraviti sve što može da izmlati onog delinkventa! Nećeš se ti tako lako riješiti nas!
-Hehe! A baš sam htjela, gledaj. –nasmijala se.
-Popričat ću s tatom i reći ću mu da se bori kao nikad prije. –uzvrati Alicia.- Ne brini se! Sve će se srediti. Moj tata je jedan od najboljih odvjetnika i skoro nikad nije izgubio slučaj!
-A imamo tu i Nickijevog tatu. –nastavila je Stella. –Ako se nešto loše dogodi, a ne će, zamolit ćemo njega da ga pita da pomogne tvojoj mami!
-Cure, hvala što ste uz mene!
Cure su je snažno zagrlile. Čak su se i rasplakale s njom. Zvonio je telefon i Eri se javila.
-Halo?
-Ej, Ryan je. Jesi li ti bolje danas?
-Da. Hvala što si me nazvao i zbog onog jučer! Stvarno si pravi prijatelj.
-I drugi put. Sve bih napravio da ne izgubim nekog toliko pametnog! S kim bi se svađao svaki dan?
-A budalo!
-Hej, ne vrijeđaj! Drugi put ću te pustiti da pokisneš, pa ćeš vidjeti.
-U redu! Hvala što si zvao. Čujemo se i vidimo! Bok! –spustila je slušalicu.
Njene prijateljice su znatiželjno kružile oko nje.
-Što je? Samo smo prijatelji. –zanijekala je i nastavila je gledati televiziju.

Kad se Alicia vratila doma razgovarala je s tatom. On joj je objasnio da radi sve moguće da pobjede slučaj i da ne će dopustiti g. Lydonu da pobjedi jer takvom čovjeku ne bi trebalo davati dijecu. Djevojka ga je snažno zagrlila i izašla je iz kuće s Bellom.