četvrtak, 19.10.2006.

6. POGLAVLJE

Patty, Eri i Stella odlučile su ići kod Alicie da im ona ispriča kako joj je jučer bilo s Nickom. Nikog joj nije bilo doma, pa su je mogle gnjaviti koliko su željele.
-Onda? –znatiželjno će Patty. –Kako ti je bilo sinoć?
-Nije bilo ničeg. –zanijekala je Alicia nasmiješeći se.
-A i da je ne trebaš se sramiti. –zaniječe Eri. –Prošlo je dosta vremena otkad je Eddy umro i možda bi bilo vrijeme da nađeš nekog novog!
-Za mene se ne trebate brinuti jer sam dobro.
-Nemoj nama prodavati te fore jer onaj put kad smo spavale kod tebe ti si plakala cijelu noć, a mislila si da mi spavamo! –nastavila je Stella. –Možda je Nick onaj pravi. Dobar je!
-Znam da je dobar, ali...Ne znam! Nisam još spremna vezati se za nekog drugog dečka.
-Možda ti to samo misliš. –Patty je zazvonio mobitel. –Charlie me zove. Idem pričati nasamo s njim!
Izašla je iz sobe dok su ostale cure nagovarale Aliciu da pruži Nicku šansu.
-Reci. –javila se djevojka.
-Onda, jesi li se smirila od sinoć? –s druge strane telefona.
-Ti si se trebao smiriti, ne ja.
-Molim te, budi barem sad iskrena!
-A kad sam ja bila neiskrena prema tebi?! Svaki dan sam s tobom i onda sam otišla jednu večer vani sa prijateljicama i ti si se odmah naljutio.
-Nisam se naljutio nego sam se samo šalio. Više se ne znaš ni šaliti!!!
-Ako je za tebe šala to što se ponašaš prema meni kao da bi ja trebala puzati oko tebe!
-Ako tako misliš onda...
-Onda? Onda bismo trebali prekinuti, jelda?
-Da...
-I ja se slažem!
-U redu! Bok! –ljutito je poklopio slušalicu.
-BUDALO!!! –vikne Patty.
Njene prijateljice izašle su iz sobe i vidjele curu kako sjedi na podu i plače. Otišle su prema njoj.
-Patty, što je? Što se dogodilo? –upita ju zabrinuto Alicia.
-Charlie i ja smo se posvađali i...-odgovarala je kroz plače. -...i prekinuli smo!
-Molim? –začudila se Eri. –Nemoguće! Pa vi se toliko volite da ne možete niti jedan dan bez da se vidite, a kamoli čujete!
-Čini se da me on ne voli toliko koliko govoriš!
-Sigurna sam da se radi o nesporazumu. –tješila ju je Stella. –A i bili ste dosta ljuti. Kad si ljut onda kažeš nešto što ne želiš!
-Oprosite, ali sad samo želim ići doma. –potrčala je iz kuće,bez kišobrana, na najvećem pljusku.
-Patty!!! –Alicia je htjela potrčati za njom, ali su je cure zaustavile i rekle da je možda najbolje da ju trenutno ostave samu.

Patty je napokon došla kod kuće. Bila je sva mokra. Nije ni pozdravila roditelje nego je samo potrčala prema svojoj sobi si plačući skočila na krevet.
-Što se dogodilo da se tako tužna vratila doma? –njen otac William spustio je novine koje je čitao.
-Ne znam, ali idem provjeriti! –mama se digla sa fotelje i krenula prema Pattynoj sobi.
Pokucala je na vrata, ali kći joj je govorila da ju pusti na miru i da ju ostavi samu. Unatoč tome ušla je, a za njom je ušla i mačkica Luna. Bila je naranđaste boje, a oko vrata je imala crvenu mašnu.
-Patty, što se dogodilo? Zašto plačeš?
-Mama, molila bih te da izađeš! ODMAH!!! –izgurala ju je iz sobe i zaključala je vrata.
Luna je tužno otišla prema gazdarici koja ju je odmah zagrlila.

Navečer je kiša i dalje pljuštila. Paul je gledao televiziju, njegova sestra se tuširala, a mama je radila večeru. Pokucali su na vrata. Gđa. Lydon držala je čašu u ruci i otišla je otvoriti i gadno se iznenadila. Čaša je pala na podu, a Paul je potrčao da vidi što se dogodilo.
-Mama, jesi li se ozlijedila? –onda je shvatio da mama ukipljeno stoji ispred vratiju.
Gledala je u čovjeka sa slike. Bio je to njihov otac. Paul ga je prepoznao iako je počinjao imati sijedu kosu.
-Što ti radiš ovdje, idiote!? –ljutito se okomio na oca.
-Paul, ne! –zaustavi ga mama. –Nemoj!
-Da se nisi usudio približiti mojoj obitelji, jasno?!
-Imaš isti karakter kao i ja, sine. –progovorio je njegov otac.
-Ja sigurno nisam na tebe! –izašao je iz kuće zaboravivši ključ auta.
-Z-Zašto si se vratio nakon toliko vremena? –govorila je gospođa drhtavim glasom.
-Vratio sam se po nešto što je moje.
Odmah je shvatila da joj želi oduzeti dijecu. Paul nije znao gdje ići i tužno je hodao gradom. Čak se i rasplakao. Kako se njegov otac mogao vratiti nakon toliko vremena?

Stella je bila sama doma jer su joj roditelji morali ići kod rođaka i vratit će se tek iduću večer. Slučajno je pogledala prema prozoru i ugledala je Paula kako ide prema njenim vratima. Brzo je otišla otvoriti vrata.
-Paul, što se je bilo? Zašto si sav mokar? Jesi li plakao? –nije znala što treba učiniti. –Uđi, molim te.
-Jesi li sama?
-Naravno. Roditelji se vračaju tek sutra navečer, pa se ne trebaš brinuti! Što je bilo?
-Vratio se.
-Tko? Tko se vratio?
-Moj otac! –niz njegovo lice potekle su suze.
-Nemoj plakati! –zagrlila ga je. –Ja sam uz tebe.
Nagovorila je da se ide istuširati i dala mu je neke tatine hlače pošto je bio slične građe kao i on. Njen tata je dosta zgodan i mlad. Zazvonio je telefon. Bila je to Eri koja ju je zamolila da prespava kod nje pošto se nešto čudno događa kod njene kuće. Naravno, Stella ju je pustila da dođe jer je dobro znala o čemu se radi.
-Eri je saznala? –Paul je silazio niz stepenice.
-Da. Prespavat će kod mene! –okrenula se prema njemu i ostala otvorenih ustiju.
Nikad prije mu nije gledala u tijelo i tek tada, kad je bio u hlačicama, je shvatila kako je on zapravo zgodan. Sjeo je ispred televizije i tužno gledao u pod. Stella sjedne kraj njega.
-Zašto se baš sad morao pojaviti? Što želi od nas nakon toliko vremena? –koliko je bio živčan počeo je drhtati.
-Smiri se! –podragala mu je lice. –Nemoj razmišljati toliko o njemu. Možda vas samo želi upoznati i nadoknaditi izgubljeno vrijeme s vama!
-Ne želim ga kraj sebe, jasno?!
-U redu, u redu! Samo se smiri, molim te.
Gledali su se oči u oči i nisu micali pogled jedno s drugog. Paul ju je uhvatio za ruku i lagano prebližio k sebi. Nježno ju je poljubio na nos, a ona se nije otimala nego je malo podignula glavu i poljubila ga. Stella nije ni shvatila da ga je u malo vremena zavoljela.
-Stella, nemoj misliti da ću te prevariti jer ne mogu. Čak i ako me odbiješ ne ću neko vrijeme moći imati curu jer se s tobom osjećam kao s niti jednom prije! Ti si cura koju sam toliko dugo čekao i ne želim te izgubiti! Garantiram ti da ću se promjeniti ako mi odlučiš postati cura.
Ona se nasmiješila i poljubila ga. Eri je zvonila na vrata. Kad je ušla odmah je zagrlila brata plačući dok ih je Stella ostavila same i otišla im napraviti čaj.