....I aM bAcK, nO mOrE sAdNeSs !!!

ej,ljudeki.....ako ste mislili da budete danas na mojem blogu čitali kak sam happy, jako ste se prevarili.....da, radi se baš o Paškiju!!!!!!!!!!! :(((((((((((((((((((((

ovak....neznam kak da počnem.....danas sam išla u školu kao i obično s Arjetom i Žanom.....i bilo je sve ok.....još smo se Žana i ja razgovarale o tome kak trebamo izdržati još samo jedan dan da ih vidimo, još je moja mama dobil atrudove rano ujutro i vjerojatno bude danas rodila........bila sam taaak happy.....ali onda se dogodilo nekaj kaj stvarno nisam očekivala.....čim su dečki služili da se približavamo školi, jedan frend iz razreda koji ide s mojim Paškijom :((((((((((((( na rukomet......i rekel mi je:'' čuj Dora, Martin ti poručuje da je između vas gotovo '' ja sam ga prvo neko vrijeme samo gledala u oči, a dok sam skužila da se ne zeza, morala sam se suzdržati da mi ne poteku suze......osječala sam da mi srce tone na samo dno......ali samo sam odmahnula rukom....a i+onda sam se požurila da ne vidi da sam se skoro rasplakala......Žana je potrčala za menom i pokušavala me utješiti da možda laže, ali ja jednostavno nisam znala kaj da napravim....cijelu nastavu nisam bila za nikaj...baš za nikaj.....pod svim sam satovima buljila van kroz prozor mislila na NJEGA......pod odmorom sam mu poslala poruku:istina je to kaj Šipuš veli? a onda sam za par minuta dobila odgovor:da, istina je! nisam ga htela više nikaj pitati...bilo bi besmisleno.....ali znam da se jednostavno nije mogel sam tak odljubiti od mene.....neko mu je sigurno rekel nekvu glupost, a znam dvije osobe koje su to sigurno napravile, ali ih nebudem spomenula....cijelu sam nastavu svu tu tugu držala u sebi.......kad sam došla doma, suze su samo potekle niz moje lice.....i nikak ih nisam mogla zaustaviti...baš nikak...još sad plačem bez prestanka....nikak nebrem prestati.....NIKAK!!! neznam kaj je njemu bilo.....još mi se u subotu onak lepo smijal......još smo se u subotu razgovarali i smijali...... dok se toga sjetim....dok se sjetim kak mi se cijelo vrijeme smijal......jednostvano se nebrem prestati plakati......nebrem......još nikad nikoga nisam tak volela kak volim njega, ali izgleda da on ne osječa isto......nebrem više niti pisati.....cijela tipkovnica je mokra od mojih suza.......osječam da tonem, da tonem duboko, duboko i da više nikad nebudem isplivala na površinu.......