Just another fallen angel

Uspjela sam sjest i za komp. A to je napredak, ako pritom moraš maknut svog mlađeg buraza koji je visok 186cm (da čovjek ne povjeruje, a ima samo 14.g.) i koji je totalni comp freak...
Cijelo popodne sam kartala remi s dečkom i naše 2 frendice i bilo je PREludo... Od 15:30h pa skroz do pol 9 naveče nismo ni mrdnuli od stola... I ja sam skoro pobjedila (pa, dobro bila sam blizu...), više sreće drugi put... Inače, moj dečko je stariji od mene, a i obje frendice tak da sam ja imala (kao najmlađa) čast prva mješati špil od ... puno karata. Zezancija na kvadrat.

Kad sam se vratila, trčala sam do frendice (jer je već šizila zakaj se ne javljam, a ja sam u žaru igre zaboravila gledat na mob), a onda (da poboljšam kondiciju) nazad, pozvonila drugoj frendici i popela se na 5.kat da bi na kraju zaključila da su i ona i njezini starci kod mene doma, pa sam morala i sići s tog 5.kata (pitam se zašto?)... Vjerujem da to sve zvuči jakooo zbrčkano i da niš ne kužite... Ma nije ni tako bitno...
Dosta vježbe za jedno popodne.

Škola se bliži, ja polako padam u blagu depresiju (ko zna kaj će tek biti sljedeći tjedan)...
Ne znam ni kad mi počinju treninzi, briem drugi tjedan, a ja sam preko ljeta zaboravila kak uopće izgleda odbojkaška lopta... to je jedino kaj me u ovom trenutku veseli, povratak na teren...

Neki dan sam svratila do Eve, i ne mrem vjerovat!!! Cura je fakat dobila BUBNJEVE!! Tako da sam je 2 i pol sata provela bubnjajući, svaa sreća (za susjede9 kaj ima elektronske... Oni se ne čuju osim preko slušalica jer bi inače policija imala posla... I mogu reć da mi relativno dobro ide... Nikad ne znaš, možda upišem tečaj bubnjeva... A možda i ne...