PONEKAD POŽELIM POBJEĆI OD ISTINE
subota, 09.09.2006.
moj deda
PRIJE POLA SATA ZAZVONIO JE TELEFON. VIKTOR JE UMRO. NISAM ZNALA
TKO JE TO VIKTOR.JA NE POZNAJEM NIKAKVOG VIKTORA.I ONDA MI JE
GLAS S DRUGE STRANE TELEFONA REKAO DA JE TO BRAT MOG DEDE.
BILA SAM ŠOKIRANA.IAKO NIKAD NISAM UPOZNALA VIKTORA.NIJE MENI
BILO ŽAO NJEGA (TAK I TAK JE VEĆ JAKO STAR I BILO MU JE VRIJEME
DA UMRE).MENI JE BILO ŽAO MOG DEDE.ON GUBI OBITELJ.U OBITELJI
MOG DEDE BILO IH JE OSMERO.SAD IH JE ČETVERO.MOJ DEDA JE
MEĐU MLAĐIMA,ALI I ON ĆE USKORO UMRIJETI.ZNAM DA HOĆE.
PRIJE PAR MJESECI MOJ JE DEDA IMAO NAPADAJ GUŠENJA.SRCE
MU JE BILO STALO.POSLJE JE SVE BILO OK,ALI DOKTORI SU
REKLI MOM DEDI DA NESMIJE PUŠITI.MOJ DEDA IH NIJE POSLUŠAO.
NARAVNO.ON JE OVISAN O PUŠENJU.MOJ DEDA POPUŠI DVIJE KUTIJE
DNEVNO.NE SLUŠA ME .MISLI DA ĆE NAM BITI BOLJE BEZ NJEGA.
ALI NEĆE.BAREM MENI NE. MOJ DEDA JE JEDINI U OBITELJI KOJI
ME VOLI. I JA JAKO VOLIM NJEGA. S NJIM SE UVIJEK ZEZAM.
DA.........................................TO JE MOJ DEDA!
