Ona.
Ponovo u potragu za stanom.
Sve mi je više jasno zašto se konstantno vraćam na Žanu Poliakov. Neki ljudi su tu jednostavno da te potsete da život ima smisla čak i ako si pola istog proživeo kao nomad.
Op koferi na leđa, ooop torbe pod mišku i 'ajmo negde gde bi bilo zgodno ostati - neko vreme tj- u svakom slučaju do daljnjeg. I tom daljnjem jednom dođe kraj.
Pa opet početak. I nadam se (svaki put) poslednji.
Ali uzalud mi nade, bez stambenog kredita ne nazire se mojoj muci kraj.
Izbegavam kofere. Vrlo.
Više volim da gomilam kabaste stvari. Njima priliče kutije, a ne koferi.
Tek da bi mi bilo teže prevaliti kilometar levo ili desno u potrazi za svojim mestašcem.
Uff..
Hajmo ovako..
Ako neko ima garsonjeru viška..
Ili makar jednosoban..
Do 1.10. slobodno neka se javi.
Šifra: Novi Beograd
Bacanje starih stvari iz kuce je u mom slucaju bolest. Rekla bi za sebe da sam se u skorije vreme zaista razbolela.
Sve vise me nerviraju ostaci ostataka cega god, sve bih najradje u kesu pa u djubre...prija mi za promenu promena, i puuuuno svezeg vazduha.
Nije u pitanju nikakav feng shui ili bilo koji drugi vid istocnjacke filozofije. Po koja novina po kuci nije na odmet. Mada bih najradje zamenila gotovo sve sto je starije od jedne godine. Mozda cak i zivotni prostor.
Osvezenje je kljucna rec za predstojecu sezonu.
