::LUCY FAIR::

subota, 26.02.2005.

JAZBINA

Stojim danas u ljupkom kvartovskom kafiću, otmjenog imena Jazbina i dok čekam da se pojavi moja frendica Marki, zabavljam se osluškujući razgovor dviju penzionerki, koje tamane mineralnu za obližnjim stolom.
"Si čula, Micika, kak je ona ženska rodila nezakonito dete i hitila ga v špajzu? Jezus Marija, to bi ubiti trebalo!"
"Pa je, ubila ga je, ne?"
"Ma nju bi ubiti trebalo!"
"Aha, nisam te razmela. Tak je, Fanika, i nju bi takaj trebalo isto - v špajzu!"
"Ne, Micika, nju bi trebalo prikopčati na struju!"
"Kaj na struju? Ja bi njoj zatvorila i struju i vodu i plin, kak su susedi Drotar, kad ni imala za platiti račune, pa nek onda proba živeti, prasica jedna!"
"Ne razmeš, Micika, ženska je kriminaljka! Ona je skrivala brentu, znači da je planirala devet meseci, smišlala je kak bu napravila ubojstvo..."
"Ili dulje, ko zna? Morti je isplanjirala i kak bu ostala trudna, ak se drapala s muškima iz predumišlaja? Kurva palandra, fuj! Ti mladi danas, sam o seksu razmišlaju, ccc..."
"Kak ne bi, Micika, kad se na teveju furt gole ženske šećeju i non-stop pripovedaju o slobodama i ludskim pravima..."
"Je, Fanika! I o tim konjtracepcijama i abortusima!"
"Umesto da mladima pokažeju pravi film o abortusu, kakav sam ja kod župnika gledala, da vidiju kak se nerođeno dete migolji i beži kad ga hoćeju abortirati, bokček!"
"Joj, sećam se, bilo je jemput na teveju! Kak su doktori hteli pozračiti maloga sa zelenim zrakama, a on je siromaček tak bežal i skakal i letil je okolo, je..."
"Ma ne, Micika, to ti je bil sajensfrikšn film, o Supermenovom sinu. Ali čula sam u crkvi kak su naši doktori zmrznuli petsto malih bebica i držiju ih u frižideru, zamisli!"
"Jezus dragi, sačuvaj nas!"
"Daj vam bog zdravlja, tetke! Imate dvije kune?", ubaci se tada prosjačić, ne stariji od deset godina.
"Nemamo niš! Ko te pustil nutra? Beži proć!", vrisnule su u duetu i nastavile razgovor.
"Je, Micika, zato moraš dojti na naš sastanak i potpisati petingciju!"
"A kaj je to?"
"To ti je dokument gde piše da sva dečica, od prvog dana začeća, moraju biti pod zaštitom, tak da ih niko više ne bi abortiral, ni zamrzaval i metal u špajze i frižidere. Zato jer su deca božji dar i naša briga, od svih nas..."
"Tetka, može kunu?", opet će prosjačić.
"Nemamo! Mrš!"
"Ko te učil prosit? Sram te bilo!"
"Jezus Marija! Moj geljdtašn!!!"
"Držite lopova!!!"
"Ljudi", tulila je gospa Fanika, "fkral mi je nofčanika! Sa celih pedeset kuna nutra, vrag lopovski! Koja je to prostitutka donesla na svet??? Kaj nikad ni čula za konjtracepciju i abortus, flundra jedna??? Ne bu reda dok ne uvedeju smrtnu kaznu, ne!!!"
Ali kako ponovno uvođenje smrtne kazne ipak iziskuje nešto vremena, dvojica su nestrpljivih skinsa smjesta izjurila van, za malim tatom. Premda se iz njihovog kratkog dijaloga dalo zaključiti kako nisu baš sigurni pripada li ovaj romskoj nacionalnoj manjini ili ne? Ali, izvjesno je da mu svakako namjeravaju prebrojiti sva krvna zrnca kad ga uhvate.
A ja nemoćno stojim kraj šanka, jalovo pipkajući pozivni za policiju na mobitelu, kojem je baš u nevrijeme krepala baterija.
I u tom mučnom času u Jazbinu upada mokra i zadihana Marki, sa mobitelom u ruci. Raspadnutim. A u drugoj - kišobran, svinut poput upitnika.
"Sori kaj kasnim, ali zamisli kaj se desilo? Pičim ja cestom, kad prema meni trči mali klinjo, a za njim jure dvojica odraslih tipova. I odmah vidim kaj je - gej par ima teskoca sa odgojem djeteta. A kako sam i ja, kao lezba, u istoj problematici, pohitam dečkima upomoć, da uhvatimo odbjeglog malca. Ali, kak sam se okrenula na raskršću, zapel mi je kišobran o semafor. I ja se rastepla uzduž i poprijeko! A jadni gej tateki ravno prek mene! Jedan je razbil nos, a drugi je nagnječil kuk i mobitel, koji mi je u padu izletil iz džepa. Koji peh! Klinac je zbrisal, a ja više nemam ni mobitel, ni kišobran i k tome - kasnim..."
"Nema veze, Marki! Važno je da si stigla živa, zdrava i čiste savjesti." A kako i ne bi? Put u Jazbinu popločen je najboljim namjerama.

Lucy Fair, vaša dopisnica iz Zone sumraka