::LUCY FAIR::

četvrtak, 06.01.2005.

GRAĐANKA MARKI I NJEZINO PRAVO

"Kaj 'pssst'? Imam pravo reći svoje mišljenje", vrisne Marki usred prepunog kafića.
"Imaš, ali probaj tiše, probijaš mi uši. Osim toga, ljudima je neugodno", rekoh ja.
"Nek' im je", snizi Marki ton do podnošljivosti, "kad su bedaci indolentni! Pola od njih nije izašlo na izbore. Znaš kaj to znači? Ne samo da im se fućka tko će biti predsjednik, ne. Njima njihovo vlastito pravo glasa ne predstavlja ništa! Da sutra uleti neki kaplar, proglasi se imperatorom, a njih degradira u svoje kmetove, bilo bi im svejedno, eto!"
Markina retorika nije ostala nezapažena. Neki su kimali glavama u znak odobravanja, dok su drugi smrknuto, ispod oka pogledavali u našem smjeru. Dečko i cura za obližnjim stolom šutke su crvenjeli i gledali u pod.
"Nemoj tako, Marki", pokušah izgladiti situaciju, "ljudi su jednostavno bili preumorni, nakon burnog dočeka."
"Ma, preumorni su od nepismenosti", podrugljivo će Marki, "istraživanja pokazuju da većina izbornih apstinenata miče usnicama dok čita. Ne izlaze na izbore, jer se boje da neće shvatiti što piše na listiću - jel' treba zaokružiti, prekrižiti, potcrtati ili nacrtati željenog kandidata na poleđini?"
Tihi cerek ozario je mnoga lica. Dečko za obližnjim stolom nekontrolirano je trzao gornjom usnicom, a cura je spustila glavu i rukom prekrila oči.
"Dakako, nisu svi takvi", s uživanjem nastavi Marki, "izuzmemo li totalne kretene, koji nemaju pojma ni o čemu, preostaju oni nihilistički destruktivni. Njihova je deviza 'što gore - to bolje'. Često se okupljaju u umobolne, anarhoidne sekte i kompletno su nastrani, dao im bog da se zaljube u osobu istog spola i imaju seks s njom svakog dana, do kraja života, perverznjaci!"
"Ali, Marki, kaj to pričaš? Pa ti si gejlezbo!?!"
"Da. I?", hladnokrvno će Marki, uzme piće sa šanka i šepesajući, premjesti se za obližnji stol, koji je ostao slobodan, nakon što su dečko i cura navrat-nanos izjurili iz kafića. Istegnula je ligamente, plešući na dočeku u gejlezbo discu i sad je jedva dočekala da sjedne, pa nastavi u pomirljivijem tonu: "Kaj misliš s tim 'gejlezbo'? Moje je pravo da volim koga hoću."
"Da, jasno! Ali, čekaj malo, kaj nisi poslije dočeka otišla s curom, u njezin stan i tamo provela vikend? Na drugom kraju grada? Znači, ni ti nisi izašla na izbore?!?"
"Nisam, pa kaj? Kaj se dereš na mene? Ako hoću, mogu izaći na izbore, ako neću - ne moram. To je moje građansko pravo!"

Lucy Fair, vaša dopisnica iz Zone sumraka