petak, 04.04.2008.

MOSOR

Eto da i ja, Draganče napišem nešto o izletu koji se desio davne dvi iljade i osme godine (2008) u trajanju od 3 (tri) dana, točnije od petka 28.3. do nedilje 30.3. Ovaj je izlet veoma specifičan jer se na njemo pokazalo i dokazalo kako je improvizacija majka znanja. Odredišta ovog izleta mijenjala su se iz dana u dan, iz prognoze u prognozu, ne? Bilo je tu Austrije, Italije, Mađarske..ma svega, ali zbog vremena koje je bilo svakakvo odlučili smo svi skupa krenuti put Dalmacije i Mosora.
Krenuli smo tako u petak iz Kostrene putevima sreće. Za taj dan u planu je bilo doći do odredišta, ali usput i svratiti do Cerovačkih pećina, jel..pa smo tako i svratili. Što reći o njima, ništa, samo to da ih svakako valja pogledat jer su velike, i predivne, toliko asocijacija, čudnih oblika, stijena, vode koja kapa i stvara nešto čudesno..neopisivo..nezna čojek kuda uperiti pogled,..Sandra je malo preveć upirala pogled svuda pa ju je čak i glava zabolila..jašta.
Nakon pećina krenuli smo put Splita jednom onako, prosječnom cestom koja je odlična, i putem ugledali kninsku tvđavu pa smo odlučili kako ne bi bilo fino kad bi samo tako prošli. Tvrđava je također predobra, ooogromna je, i neznam, jedna od najboljih koje sam imao prilike vidit...obavezno pogledat. Našem ushitu zasigurno je pridonijelo i vrijeme koje se sve više popravljalo tako da smo osunčani krenuli put Splita,opet.
trhkjhucv cfrd ujvl8 kjuiz.....i dolazimo do mnogo lipog mista, Sitnog gornjeg..selo je mnogo lipo, ima cesticu od metar i po s trakom po sredini (da se zna koji skuter kojom stranom ide), parkiramo se i polagano uz zalazak sunca penjemo se domu..Girometto.nešto...( ovjde je bitno napomenuti da sam ja zaboravio svoje čokoladice u autu). Uspon gore je predivan...odma nas se Mosor dojmio i eto..sve super.stigli u dom...hm..motel? Da, dom je malko mrvicu bio prevelik i hladan, a imao je i neku crnu veliku kutiju na kojoj su se pojavljivale nekakve slike..strašna kutija koje sam se ja plašio... Odma iđemo jesti,..sve domaće. Slavonske čvarke i kobasice(hvala Majina mama) pa jaja,..kapulicu,,,domaću pogaču (hvala moja mama)...i super smo se napucali..dok smo se mi tako napucavali, sami sebe naravno...bijo je tu jedan lik sigurno ste svi čuli za njega, mnogo je popularan, zove se "alpinista"... Naime to je čovjek sa najskupljom bajlom na svijetu, šta je bajla pitajte Sandru, košta dvistapedeset eura (250)..!?...no komentara. Sandra i Žarko imaju još priča o "alpinisti" jer smo Maja i ja išli spat ( a ni oni nisu dugo mogli slušat alpinističke priče) i takoo..bilo je kako toplo, tako i hladno... Žarče i Sandrče nisu spojili vreće pa su se smrzli ko, da prostite, krastavci. Jutrom ranom zorom ustajemo, ope jedemo, i krećemo put Vickovog stupa, Kabla pa do Kontejner skloništa koje nije posve u funkciji. Putem smo imali razgovore ugodne i povremene pauze s međuobrocima, gađanje snijegom, pjevanje aleluje, fotografiranje kamenja, i trave,..penjanje, spuštanje, papanje, pijenje, pranje nogu i ispod pazuha, glavni akter Žarče, sve ono što jedan izlet čini zanimljivim posebice kad na izlet idu dva para..? hm da..na izlet smo išli Sandrče, Žarče, Majče i Draganče. O ovom danu može se reći da smo se uglavnom smijali jedni drugima, i ja sam sebi, da smo extra izgorili, posebice..., a svi smo izgorili na svoj način...i da je bilo mnogo lipo vrime.
Taj dan smo još slušali mnogo ugodne razgovore dalmatinske ispred doma di je bila hrpa ljudi, što planinara, što alpinista, jedan pas, magare, a i ja bi mogo upast sa Žarčetom u posebnu kategoriju. Već tradicionalno uveče se izrađuje igra, u stilu čoječe nemoj molim te, ajde daj pliz nisam tako mislio, a daj sori, ne ljuti se, ja naravno opet moram radit "kockicu" i tako to. Briškula u kojoj naravno ja samo dobivam, sreća prati hrabre,-. Ovi put kod spavanja je svima bilo toplo jer su Žarče i Sandrče odličili spojit vreće ko Majče i ja Draganče. Kaže Sandrče da joj bilo mnogo toplo, a Žarče da nije pa bi se mogo izvuć zaključak da je Sandrče isisala svu toplotnu energiju od Žarče.
Jutrom se budimo malo kasno jer nam Niko Kranjčar nije reko da se sat promijenio i štaš, kasnimo malo, ali to nas ne spriječava da se uputimo prema najvećem vrhu republike rvacke tj. Dinari s koje vjetar puše, ...ups..lapsus linguae..nismo išli na Dinaru,,, već još južnije prema Omišu i ušću Cetine koje je baš onako fensi kanjon nešto manji od kanjona Rječine, al nije loš, i di čemo Žarče i ja jednom ISPENJAT prvenstvene smjerove težine šesnaest ce (16 c+). Šetnja po plaži, motorista s motorom, bicikl s bebom, slaja, i put kući... Maji je ope bilo slabo jer je Žarče vozio ko rali, al je prošlo oke... do Vratnika je sve prošlo opet oke, ali smo morali stat zbog egzistencijalnih pitanja...život ili smrt..morali smo..obavit nešto..mnogo lipo

glavni akteri...Žarče Račić
Sandrče Nindža
Majče Rumenka
Draganče Njuurgalo Dosadnjaković
Miljenko Pauković( ovo nije srpski pjevač narodnjaka nego pauk vrste sedmodugonogus sandrouboicogus slomljonoguz)
eto, mnogo lipi, jedan od lipših izleta..m..a šta da rečen.--..puno lipo misto.

Dragan

odmor pod Vikijevim stupom
16:54 | kako? molim? (6) | na vrh!

<< Arhiva >>