10 GODINA ŠUMSKE ŠKOLE 05.–07.10.2007.

Petak je. Dolazim s posla, uzimam ruksak i krećem… malo «za promjenu», opet na izviđačku aktivnost. Nisam bila već punih 12 dana, a u zadnje vrijeme su se nešto namnožile. Ma, super je to… Kad se samo sjetim «davne» 1997. …bilo nas je 20-ak u odredu, a ni na akcije baš nismo išli prečesto. … E, pa baš tada, kada nam je odred bio pri dnu, krenule smo Željka i ja na instruktorski tečaj u Fužine. Prvi u državi Hrvatskoj. Bila je to Šumska škola za pamćenje… Nezaboravno…. Bilo nam je fenomenalno ali što je još važnije, tečaj nam je dao snage, volje ali i znanja za daljnji rad. I to puno snage i volje, koju imamo još i sad. Ali, pustimo sad prošlost….
Dakle, uzimam ruksak i u zadnji čas ubacujem rezervne traperice, sjećajući se nekadašnje «dobrodošlice». Nikad se ne zna… Na moju veeeliku žalost, nije bilo dobrodošlice u blatu i vodi ali bila je u kuhinji. Isto dobro. I na moju, još veću žalost, skupilo nas se prilično malo. Samo 13, od nekadašnjih 40-ak tečajaca. Iz moje patrole Indigo, s temeljnog instruktorskog tečaja (tada se to tako zvalo) stiglo nas je troje, a iz patrole Ne volim te više, s naprednog tečaja, isto samo troje. Stvarno mi je jako žao što nisam vidjela neke ljude ali… što se može, valjda su tu neke druge obaveze…
Vikend je protekao u dugim razgovorima i raspravama, ali smo našli vremena i zaigrati koju «igru za odrasle», a i provozati se do Fužina na štrudlu i posjetiti Rakov jarak, mjesto gdje se održao prvi tečaj. (Tamo smo odigrali Pony-ja, na sveopće zadovoljstvo). Hrana je bila jako dobra i konzumirali smo je u ogromnim količinama, a navečer nam je Edi spremio i fine palačinke. Puuuno finih palačinki.
I tako… prošao je i ovaj izviđački vikend. Žao mi je što nije mogla ići Željka i što nas nije bilo više, ali bilo mi je super. A i kako bi moglo biti na izviđačima?

...i svoj odred voli... Vesna