Bywak

Kao prvo da nešto razjasnimo. Dakle, baywak je bivak, ali bivak istraživača i čita se bajvak. Ok, ajmo sad zapravo početi.
Jako veseli (pogotovo Nataša) krenuli smo u 6 na put. Naravno, tome je prethodila kava u Voyageru i skoro kašnjenje na bus. Onda se vozač izderao na mene, a ja naravno ni kriva ni dužna. Samo da se zna, kriv je Sale. A on je uostalom i kriv za sve drugo. Ali voli izazove. (Nemojte se ljutit što je ovo sve bez smisla nabacano, jako sam umorna… Kad smo već kod Saleta, danas ličim na njega – imam iste onakve oči poluotvorene…)
Uglavnom, u vlaku je bilo zabavno, pjevali smo izviđačke pjesme i puno se smijali i slikali, i onda smo došli u Buzet. Pa je u 8 došao gdin. Nedeljko i dao nam ključeve.
I krenuli smo na dalek put, polako ali sigurno, dok su ispod nas još svi spavali. Evo jedne slike pogleda na Buzet – za Elizu. Prešli smo tri brda, zaustavljali se svakih par minuta, ali bilo je zabavno. Usput smo prošli kroz selo Slum u kojem smo se slikali u višestoljetnoj lipi. Tu smo i sjeli na kavu, tj. na cappuccino na kojem nam se pridružio i Alen (Mario!). Odmorili smo se i u Brestu kod spomenika partizanima. I ubrzo smo napokon, nakon par sati hoda stigli u dom – za zapisnik: prve smo bile Roberta, Arnela i ja. Bili smo jako veseli.
Odmah smo se bacili na ćevape (vegići na tikvice). Sale i Boki su (čudnim čudom) odspavali, a mi curke smo uživali u prekrasnom pogledu. Kasnije smo do dugo u noć ćaskali, što o izviđačkim, što o neizviđačkim temama, pjevali, igrali se asocijacija, a Roberta nas je iznenadila sa palačinkama, a potom i sa kokicama. Bome iznenadila je i Saleta sa masažom… Arnela je malo ronila i sve u svemu bilo nam je super!
Probudili smo se rano ujutro i odmah nakon doručka krenuli na vrh usprkos velikoj magli. Na vrhu smo sreli ljubazne planinare koji su nas uputili na put koji je malo duži od onog kojim smo došli gore, ali i puno lakši i ljepši. E da, usput, pogled s vrha je prekrasan! Pa makar smo putem kojim smo došli mogli sići s vrha za desetak minuta, odlučili smo se malo izviđati i istraživati! Pa smo kroz maglu nasumce hodali po travi, spuštali se kroz šumu i napokon stigli na cestu koja nas je odvela ravno do podnožja Žbevnice! Ali zato nas je u domu (kad smo napokon stigli za dva sata) čekao odličan ručak.
I krenuli smo doma (Idemo sa baywaka, baywaka, bywaka) umorni ali veseli. Putem je isto bilo zabavno, bili smo dosta brzi, samo smo se pri kraju malo odmarali da bi Sale mogao uživati u hodanju po mraku. Kad smo došli na željezničku stanicu, iznenadili smo se jer je sve bilo u mraku i nije bilo nikoga, ali to nas nije smelo nego smo izvadili ostatke hrane i taman kad smo sve pojeli i napravili užasan nered došao je željezničar. Usput je Boki obavio poslovni razgovor.
U Rijeci nažalost nije bilo odbora za doček, a mi smo jadni imali pripremljen cijeli program sa himnom bywaka i hrpom poklika. Može vam biti žao! A žao je bilo i nama što je bywak gotov, ali već su pali planovi za neki novi…

I za kraj – popis stvari koje su obilježile bywak:
- jako puno smijeha
- pjevanje
- jako se dobro jelo (hvala Bocky!), nažalost ništa od sarmi
- igra asocijacija
- odlični kozmetički tretmani
- puuuuno hodanja
- Eva
- bolje smo se upoznali i zbližili
(ako sam nešto zaboravila, slobodno me nadopunite)


Pozz škvadri sa bywaka!


…Vrijedilo je … zbog boje žita!... Tamara