Kad sam se probudila u nedjelju vidjela sam da je kiša, a ubrzo sam i dobila poruku od jednog člana da ona ne može doći na JOTT. Nisam bila sigurna da li se ide ako je kiša, pa sam poslala poruku Koki. I dobila sam odgovor, citiram: ako hocete mozete, ali uzmite kabanice :). Ja kao naivna izviđačica KOJA NIJE OD ŠEĆERA mislila sam da to znači da se ide, jer smo mi hrabri izviđači i ne smije nas malo kiše zaplašiti. I tako sam spakirala kabanicu, kupila si hranu, uzela kolače koje je moja mama dan prije spekla (na kraju su ih pojele Juckelle, tako vam i treba), obukla uniformu i krenula u grad. Došla sam oko 9 i 20 (a bus je kretao u 9 i 45) pa sam mislila da nikog nema jer je još rano. Ali onda je u 9 i pol došla Vesna koja je trebala zalutaloj djeci koja nisu znala da se ne ide na izlet kad je kiša, reći da je otkazano. A našla je samo mene. I tako smo malo popričale, a onda krenule doma. Ali kako je ipak bio Jamboree on the trail, ja sam odlučila prošetati makar Korzom. Pa vam prilažem i sliku moje šetnice i usamljenih šetača u to kišno nedjeljno jutro.

Tamara