nedjelja, 26.04.2009.
Svakog gosta...
A: Ajde pojedi to
B: Neću, bljak
A: Bar malo
B: Neću
A: Samo probaj
B: Neću, gadno izgleda
A: Aj jedan zalogaj, možeš pljunit ako ti se ne sviđa
B: Nećuuuuuuuuuuuuu
Od sredine osamdesetih, kad sam progovorila do kasnih devedesetih, mog poznog tinejđerstva ovakvi su dijalozi bili česti pri obročenju. Osoba A bi bila majka ili otac, osoba B ja. O mom nejedenju, te jedenju 3 vrste hrane zavidnom sporoćom postoje priče i legende. Roditelji su često bili na rubu živčanog sloma nakon hranjenja svog jedinog mladunca. Ponekad pomislim da sam imala brata ili sestru, mene bi vjerojatno ostavili negdje...znate ono kad izgubite dijete na izletu, i posvetili se drugom djetetu. Kako smo chinese style family, trudili su se.
Jela sam sporo, malo i rijetko. Jednostavno mi se ni jedna hrana nije sviđala, sve mi je bilo bljak.
Osim majoneze koja je pak dodatak jelu.
I onda napokon dogodi se obrnuta situacija. Mama bijaše odvučena u kineski restoran. Mama je bila osoba B, ja osoba A.
tata mama i ja, Tučepi, ljeto 1988
Dakle, roditelji su, nakon dvotjednog uviđaja u djetetov život na dalekom istoku, u petak navečer otprhnuli iz Shanghaja natrag u lijepu našu. Zapravo ni ne znam kakve su im impresije. Malo jesu šokirani...onako standardno, kao i svi kad dođu prvi put u Kinu. Parkovi su im bili super, iščuđavali su se količini osoblja posvuda (mamina mudrost – bolje da rade beskorisne poslove nego da su na birou), te kako sve stane u podne i u šest jer se tada jede, što 20 metara od Pradinog dućana njih 10 živi u garaži, što hodaju okolo u pidžamama, što vješaju rublje posvuda po ulici. Misle da je krasno što dostavljaju avionske karte na kućnu adresu, što se taxi vata na ulici, što su vlakovi brzi i uredni i što je pivo u boci od 0.6l, što možeš donijet svoju hranu i piće u restoran i što ti, ako kažeš da bao, spakiraju za doma ono što ne pojedeš.
Nisu bili bas open minded za hranu. Mama je vapila za kruhom i radila si sendviče ujutro, da ima za cijeli dan dok šeta okolo. Otac je pak probao razne stvari. Čak i squid on stick od uličnog prodavača. Jako sam ponosna na njega.
mama: ajme Nataša, nećeš valjda jest po ulici
ja: naravno da hoću
mama: i još štapićima!
bili su slatki što su ovisni o meni...
u restaču:
daj pitaj konobara jel imaju pirun (viljuška)
nemaju
daaaaj, ne mogu jesti s ovim
neću
šta si ti zla!
onda je počela nosit plastične
ne jedenje kruha joj je apsolutni misterij
ja: vako, mogli bi na večeru u japanski, na suši, onda znam i jedan dobar korejski, ima čak i sjeverno korejski, onda tajvanski ima finu papicu, ako hoćete nepalski je tu blizu, to onako malo baca na indijsku hranu, thai? ejžn fjužn možda? od kineskih – samo izaberite provinciju...a morate probat i hot pot...
mama: ja bi picu
cjenkanje na fejk marketu
mama: kako te nije sram, Nataša, ona te pitala 490y a ti hoćeš za 80y
na odlasku: daj nam para za taxi
jednom dnevno: vidim ja da je tebi ovdje dobro, ali socijalno, mirovinsko, brak, djeca, odgovornost, stan, kredit (ne znam što mi zvuči privlačnije)
a zašto oni ne stanu na semaforu ako im je crveno?
sumnjaju da maglev vozi 430km/h
vidila sam jednog Kineza kako čuči i jede
panično na telefon: Natašaaaa, izgovori taksistu adresu, izgubili smo papirić di si nam je napisala
pri razgledavanju Beijinga kraljica majka je izgubila turistički vodič
šokirani što su šokirali su svog vodiča Kineza kad su strunili bocu vina za večerom
poslala sam ih same i Hangzhou
plesali su s Kinezima u nekom parku
donijeli su pršuta i sira
rekli su da neće više nikad doći
ja sam obećala da ću se vratiti
četvrtak, 09.04.2009.
tsing tao , jin tao, qing dao, qing ming
Jedno je grad, jedno pivo, jedno praznik, a jedno precjednik. Match it!
Prošli sam vikend pohodila grad, kolijevku najpitkijeg kineskog piva jer je bio spomenuti praznik pa se vikend odužio.
Nije bilo ludo i razuzdano kao vikendi u Sh, ali smo se fino, hedonistički proveli. Avionom bez check in prtljage mi je oduvijek kul ideja, kvalitetno se jelo, morska hrana jer je grad uz more. Olimpijsko jedrenje bilo tu, ono kad su ih spopale alge. Sad je more bilo jako čisto i zrak osjetno bolji od šangajskog.
Volim gradove uz more. Gradovi uz more su ljepši čak i kad su ružni. I ovaj nije ravan i dosadan. Gradovi su ljepši kad nisu na dosadno ravnom terenu.
U posljednje vrijeme mi se nešto ne da ići po Kini, malo dosadi...na listi su mi još xizang (ona regija na T), xinjiang i yangshou.
nije fejk
Qd je njemački grad i to je očito po arhitekturi i sveprisutnom pivu. Provincija Shandong. 1897. ga je maznuo Kaiser Wilhelm kao odmazdu sto su u boxerskom ustanku poginula 2 njemačka misionara. Mislim, koji lik. Prvo – misionari su jedna vrsta agresora i možda su zaslužili, drugo – grad za dvoje ljudi...bahato. Neka ih Kinezi mrze još bar 3 koljena, potpuno razumijem.
dašak sakralnosti međ kinezu omiljenim sveprisutnim zahodsko fasadnim pločicama
ovo je majstorsko djelo curta rothkegela koji se nagradio (puno gradio, ne dao sebi nagradu) po qingdau...talentiran...nema ga ni na wikipediji. stilski izričaj dvorcoliki
ovo nije curtovo, ali me je impresioniralo. osjetili smo dašak sydneya
ako je u kini nacionalni praznik, osjeti se veličina nacije
ispred pifofare. obratiti paznju na vrstu čaša koje su stavili oko pivske boce. kakve su ovo čaše? čaše za konjak ali na dijeti? prije ono za jesti jaje u šorbulu (meko kuhano)
samo postavljam pitanja...ali za što je ova oglodana batina u sredini?
popeli smo se i na laoshan, da malo živimo zdrav život
ne znam što je, ali se jede. nisam.
THE FEAR
U subotu poslije ručka stiže mi treća po redu delegacija iz domovine. U 15 mjeseci. Prve dvije delegacije su bili kul snalazljivi, mladi ljudi - dugogodisnji omiljeni bivsi decko (mare, preuzimam ovu frazu;) te D&J. Znali su engleski i jeli po ulici.
Sada je pak sasma drugačija situacija, dolaze Oni - Roditelji. Trebala je s njim doći jos jedna osoba koja je pak u zadnji tren odustala, sto sam presinoć saznala, i dodatno me zastrašilo. Ja volim svoje roditelje i oni vole mene, samo sto hmmm, nikad nismo bas živili zajedno što znači da nismo provodili puno vremena zajedno.
Oni su nekoć putovali, u zadnje vrijeme se kreću uglavnom po županiji.
Oni su nekoć znali engleski.
Otkad me ne uzdržavaju postali su kvazi fensi.
pripremanje terena:
kupila sam stolnjak, pravi, krpeni, skupi (ikea 90yuana) da stvori toplinu doma iako je plav
kupila sam bambusov štap i stavila ga u vazu da stvori toplinu doma
već tjedan dana zalijevam bonsaije tako da ne izgledaju odveć jadno
bacila mrtve biljke i mrtvu hranu iz frižidera
makla iz predostroznosti postavljene zamke za žohare (mama je osjetiljiva)
napunila zdjelu za voće da izgleda da se zdravo hranim
oprat ću pod i mikrovalnu
u izbu skrila žestoka alkoholna pića, nedolicnu odjeću i obuću, sex toys te zaključala. ključ je kod plinskog mjerila, da ne zaboravim
planirala oprati i zavjese, ali su bas jucer poceli obnavljati fasadu i na priloženoj slici je jasno zasto je nužno imati zavjese ovih dana. kinez se povremeno šetucka po skeli. inače to je takav paradoks - jedino što valja na mojoj zdradi je fasada, i baš nju obnavljaju. sve ostalo je ko za opijumskih ratova.
it's a view to a kill
strah:
izgubit ce se na nekom aerodromu.
nece mi donijeti svu naručenu hranu jer se mama plaši nositi staklenke u avijon. argument da sam ja zadnji put donila teglu slanih srdela, kapare i slicno nije prihvaćen kao valjan.
šokirat ce se mojim portunom jer je stvarno ružan, ne stignem ga prefarbat. plan je da ih impresionira što se svijetlo pali bukom.
šokirat ce se čime se hranim i što ne idem u kazalište.
šokirat ce se što puno koristim taksi i zaključiti da sam bahata.
zbog navike će bacati papir u zahod i zaštopat ga
zbog navike će popit vodu sa špine i imati tegobe
..i ono najvažnije
tjerat će me da se vratim u hrvacku
đizs, bojim se vlastitih roditelja
možda se izgube na aerodromu
