4.7.2012 dan drugi
Noć je konačno bila svježa. Pokrili smo se vrećama za spavanje i zaspali u sekundi. Točnije ja, Šime i Marko su već odavno hrkali. Pet sekudni poslije već su me budili. Tvrdili su da je 5:30 i da je vrijeme za polazak. Tako je i izgledalo, sigurno su bili u pravu. A bilo je tako slatko, da je bar potrajalo.
Spakirali smo stvari i već oko 6 krenuli veslati na preko Kormata na Cres. Tad smo se prvi put susreli s našim realnim najvećim strahom. Brzobrodske linije. Niti možeš procijeniti koji im je točni kurs, niti brzina. Bili smo sigurni da trajekt prolazi između Cresa i Plavnika ali radije smo stali i čekali. I dobro da jesmo. Za svega par minuta prošao nam je po provi svega 30-ak metara od nas. Pretpostavljali smo tko je za “volanom” i opet je naša pretpostavka bila u pravu. Bio je to zet od našeg Gubavca Vlade, potrubio nam je mahnuo i prošao dalje. Još očekujemo katamaran za Rijeku koji bi nešto prije 8 trebao proći ovuda i za čas je tako i bilo. Opušteno smo doveslali do uvale Mali bok na Cresu, premda nije bilo lagano. Gledaš taj otok, a nikako stići. Kad smo konačno stigli na sjevernu stranu Cresa u spomenutu uvalu, nismo mogli naći niti tračak hlada. Tračak hlada baš kao tračak nade. Nekako smo razvukli šatorsko krilo preko vesla i napravili svoj hlad. Ne više od 2-3 kvadrata hlada, ali po divljem nemilosrdnom suncu, dovoljno. Kovač je otišao do sela Orlec poviše plaže a Šime i ja smo zaspali, sve dok sunce svojom putanjom nije zaigralo skrivača i pronašlo nas. Tako smo se seljakali unutar tih dva kvadrata skoro pet sati i bili smo malo očajni. Pravo preživljavanje.
Oko 5 sati smo zaplovili istočnom stranom Cresa prema cilju za današnji dan, uvali Koromačno. Divlja obala Cresa ostavljala nas je bez daha. Stvarno je gušt u tako malom plovilu šuljati se podno stmaca po kristalno čistom moru tirkiznih boja. Razvukli smo panule i ušate su se počele same nizati. I to lijepi komadi. Manje smo puštali i kad smo ulovili za svakog po dvije zamotali smo udice. Malo kasnije sreli smo našeg prijatelja Sebastijana Fleisa koji je lovio s puškom. Zastali smo malo popričati o našoj ruti, o planovima i o ostalim ribarskim pričama pa nam je na kraju poklonio krasnu škarpinu.
Šime je odmah imao gotov menu. Ušate ćemo filetirati i ispeći na tavi a škarpinu na brudet, samo ćemo ga začiniti s par kozica i kojim rakom ako ga ulovimo.
Stigli smo u pitoresknu mirnu uvalu, izvukli Necky kajake, definitivno divlje morske zvijeri čiji pravi test tek predstoji i krenuli s kuhanjem. Šime nije razočarao, dapače opet je briljirao. Kako je lijepo putovati s njim u ovakvom ambijentu, bolji suputnik ne postoji, osim naravno ostatka ekipe. Noć je pala, poprilično smo strgani jer smo malo spavali a preveslali smo više od 30 kilometara, vrijeme je za počinak. Šteta da nema signala da uploadam sjajne fotke koje smo danas napravili i objavim post, budemo sutra probali. Ako idete na godišnji na otoke a morate imati pristup internetu, Vip nije dobar izbor. Na prošloj avanturi od Pakoštana do Korčule na desetak otoka uopće nismo imali signa. Žao mi je da nismo pokušali s drugim operaterom, jer ovo ne funkcionira. Pogotovo jer se nebo počelo mutiti i mogli bi početi udarati neverini i baš bi voljeli detaljno isplanirati rutu za sutra, što očigledno nije moguće.
Dragi prijatelji, javljajte nam prognozu ako se najavljuju veće nestabilnosti. Hvala vam i laku noć!