SVe tO TrEbA u LoST

Od kad znam za sebe fascinirana sam Italijom i tako kad mi se ukazala prilika da tamo idem studirati zgrabila sam ju objeručke! Cijeli svoj adolescentski život smo se ja i moja obitelj seljakali ko cigani, tako smo ovog puta bili U Nueva Jorku gdje sam studirala i ( nije da se hvalim) ali bila sam na dekanovoj listi najboljih studenata ( dobro ajde malo se hvalim sad ko ga jebe!) i veli meni stari: aj moja firma daje stipendije najboljim studentima na godinu dana,, biraj di oćeš studirati,, ja ko iz topa:Rim!Stari kimne glavom i veli,, aj mala ti to sve organiziraj i sam mi donesi brošure faksa. Tak je to sve počelo, slijedeće scene ćemo ubrzati: zeleno svijetlo od starog, ljetovanje u Hrvatskoj, zajebancija i onda krajem kolovoza sjela ja na vlak sa onom vrečom oko remena iz prethodnog posta i Rome or bust!

Čim sam sišla s vlaka duboko sam udahnula, IZDAHNULA , osvrnula se oko sebe osmjehnula i rekla:To je to,, Osjećala sam da sam oduvijek pripadala ovom gradu i dok sam se u taksiju vozila prema faksu koji se nalazio na jednom od brežuljaka koji okružuju Rim, Monte Mario znala sam da će ovo za mene biti godina koju nikada neću zaboraviti.Kampus je bio ograđen zidom jer su se ameri bojali terorista valjda ali ja stigla sad a meni odma prilaze ameri :hey, welcome, where are you from itd... Bilo je mrak, bez ikakvih neugodnih scena.Smjestila se ja u sobu, upoznala se s cimericom i par nas krenulo prošetati kampusom i onda smo se navečer spremili za izlazak u grad.Morali smo busom ali nije nas to diralo, ja sam znala talijanski, uglavnom svi su neš natucali jer smo svi tu bili jer smo voljeli Italiju i htjeli ju pobliže upoznati..
Prvi izlazak je završio kak je skoro svaka večer u Rimu za nas studente, opijanjem i to najjeftinijim pivom Pironi i bilo nam je jebeno.Ako si žensko u Italiji, nema šanse da ne budeš primječena, pa makar imala sto kila ko većina amerikanki koje su bile sa mnom, grbu, drvenu nogu,, nije bitno: bella, ti amoooo, ciao,,, fućkanje, dozivanje,, hahah ma mrak.. Kad si loše volje sam se prošećeš ulicama Rima i odmah se bolje osjećaš!

Predavanja su bila pljuga.Ja sam studirala engleski i talijanski, na predavanja sam išla jer su bila obavezna ali nekako je stalno bila ležerna atmosfera, ko da su profesori znali da nas ne jebe znanje nit išta takvog da smo se mi tu došli izguštirati i zajebavati.. ma jebeno!
Što se tiče zbivanja bilo je togaaa, o nekima sam pisala u prethodnim postovima, kad sam gležanj uganula i svima pokazala sise npr ili kad sam se zaljubila u malog amera iz Minnesote,dobila tester od gio armania kad sam zabrijala s jednim digićem itd. pa neću o tome sada.Bila sam jedina hrvatica tamo, mada sam studirala u SAD-u i bila sam za njih jebeno egzotična jer sam bila valjda jedina koja nije non stop bila u tenisicama i šiltericama i znala sam se obuć a da ne zgledam ko čudo!

Ameri su puno putovali svaki vikend jer su htjeli upoznati Europu.I genijalni su hehe sjećam se da bi si uzeli tjedan dana da vide jedno 5 država, tipa:Ok , u Ponedjeljak smo u Pragu a onda idemo do Beča, pa ćemo do Minhena na Oktoberfest i ostat ćemo 2 dana da se otrijeznimo pa u Pariz itd.. MUzeji se nisu gledali, samo se fotkalo spomenike i to obično glupiranjima,, ja sam samo putovala po Italiji i bilo mi je mrak, vidjela sam skoro svaki pedalj Italije. Ali Rim je Rim, nezaboravni grad, moja ljubav kojoj se uvijek vraćam i u kojem sam provela najbolju godinu svog života,, Joj imam puno toga za pisati o Rimu i možda ukoliko budete zainteresirani i hoću ali sad ću izdvojiti priču o mojoj rimskoj "ljubavi" Vicenzu.

Ja sam jako zaljubljive prirode, i kad imaš 20 ili 21 godinu, solo si, bez obaveza u gradu u kojem ti se frajeri doslovce bacaju pod noge i to ne zato kaj si ti Miss svijeta neg zato kaj si ženskog roda,, e pa lako je zanjet se !Upoznali smo se u jednom karaoke pubu, Fox Pub koji je bio drito kraj Pantheona i u koji su ameri zalazili pa tako i ja s njima. Bilo je to dan prije 1.Maja i drugi dan ništa nije radilo u Italiji. Upoznala sam ga 15 minuta prije fajronta i to na načn da je stao kraj mene i skupa smo pjevali La Bambu.Kad smo otpjevali, nasmiješo mi se, uštipnuo za obraz i namignuo i upoznali smo se.Pričali ravno 5 min i dogovorili se da ćemo se sutra opet naći tu.Bio je prekrasan, čak nije bio ni prenizak za digića, a malo je ličio na Jean Claude Van Dammea u faci, a on mi je u to vrijeme bio neloš itak,, ma šarmer kaj da vam velim! Vratim se na fax i skužim da sutra niš ne dela! Pa ni Fox Pub!u kuracccc! A kak do njega, kak, nemam broj, imam samo ime i znam da je policajac ( ne ne nije bio Carabiniere neg onaj obični) i ja u bedu drugi dan, kaj sad,,, kak sad,, jebemti a doooobar jeeee..i niš zvoni telefon oko 3 popodne ja se javim i..... on!!!! Znao je na koji faks idem ,nazval informacije i tražio broj a meni je znao ime ( i sva sreća da sam se samo ja tak zvala tam!!) i dogovorimo se da frendica, ja on i njegov frend odemo van, došli po nas , otišli se vozit , na cugu ma mrak,, dobro frendici nije bio mrak jer joj se njegov frend nikak nije dopadal ali jebigaaaaa,, meni je bilo superJoš je ostalo tjedan dana do kraja faxa i mog povratka u Hrvatsku. Tih tjedan dana smo se vidjeli svaki dan, išli smo na more skupa jer fala bogu od Rima prdneš do mora, šetali se i naravno ne bi ja bila ja da mi se isto neke sulude situacije nisu desile. Zadnje večeri bili smo sparkani nedaleko mog faxa na nekoj nizbrdici na kraju koje je bio zid od jedne kuće. I sad znate kak je kad se dvoje mladih zanosi onak malo u autu na prednjem sicu, međutim kaj se nama desilo, od silnih pokreta nama se spustila ručna, i kak se ona spustila auto se lagano počeko spuštati niz nizbrdicu , mi niš nismo kužili naravno dok nismo osjetili boom! Zabili smo se u zid! Auto je malo bil natučen od napred ali niš strašno.. Malo je reć da je to bila nezaboravna večer, pogotovo za njega i limara hahahahaha!
Kad sam odlazila obećali smo si da ćemo se vidit, čut kaj ti ja znam. I stvarno je tak bilo. Pisali smo si pisma, čuli se telefonski, on mi je čak tražio posao u Rimu da se mogu vratiti da budemo skupa, na što je moj stari samo rekao: samo preko mene mrtvog!I tak se to sve razvodnilo,, Dan danas kad čujem pjesmu Sleeping Satellites od Tasmin Archer sjetim ga se, jer mene svaka stvar podsjeća ili na događaj ili na osobu, ali to je tema za neki drugi post