četvrtak, 16.03.2006.
KAKO JE PAUL SREDIO KOLJENO
 Sjećate se kak sam vam pisala kak imam problematično koljeno- ne- ma sjećate se ziher..Uglavnom kad sam studirala godinu dana u Rimu sam imala incident i to dost nezgodan i to baš na sami halloween oooo spooky! Tak smo mi s američkog faxa bili pozvani na tulum nekog digića, nekog dečka od neke cure s faxa ,nismo imali pojma ko je ta cura baš ali to nas nije previše diralo jer tulum je tulum a još kad je na sami halloween i još se možemo maškarat ma mrak!!Ali u kaj bumo se maškarali... nije nam se dalo do grada na bus i takto neg smo odlučile bit rimske ili grčke boginje ( sasvim svejedno nam je bilo) a dečki bi bili rimljani tj furali bi togu tj. plahtu -kao i mi. Splela nam je neka domišljata cura vijence od nekog granja koje smo stavili na glavu i odlučile smo ić zamotane u plahte , s tim da bi imali ispod kratke hlače ( ipak je bil 10 mjesec i bez obzira na količinu alkohola moglo bi nam bit zima a i malo su prozirne naše plahte bile pa ajde zlu ne trebalo. E sad pošto sam ja imala tak plahtu prebačenu prek jednog ramena a drugo mi je bilo golo, smatrala sam da mi bretela od grudnjaka kvari opći dojam pa sam odlučila ić bez njega. I tak smo se mi uputili na digićevski tulum. Bil je na 7. katu zgrade bez lifta- mašala!I bilo je pun kurac ljudi i talijana bome - doduše njih je bilo najviše- htjeli su amerikenjku si čopit ili bilo kaj žensko, pa makar i mene hrvaticu hehehe! I tak bilo je predobro bila je ogromna zdjela nekog crvenog punča koji je baš bil fin( kasnije smo saznali da su digići tranu ubacili liquid x iliti date rape drug- no fino!) i bilo je cuge i klope i dobra mjuza ma sve pet- i tak smo se mi razbacale po tom stanu i plesale ko blesave- vjerojatno smo zgledale ko epileptičarke ali kog je za to tad bolil kurac- uostalom tolko smo bile mrtve da nismo baš ni znale di smo.i tak sam se ja razmahviala i gibala i njihala i pitaj boga kaj sve ne ( dobar work out nema šta) kad odjednom osjetim bol- prepoznatljivu, neizdrživu i pogledam koljeno mi nije u sredini neg skroz nadesno! I padam...paaaadammmmm na pod prljavi, pun razbijenog stakla i alkohola i čikova a kak ja paaadam pada tak i plahta s mene!I nađem se ja bum! na podu , na leđima-u totalnoj agoniji...a oko mene 20 frajera sa ogromnim smješkom na faci... ja se osvrnem i skužim da ja nemam niš gore ispod plahte- cijeli tulum mi je vidio sise!!! Ali kroz glavu prolazi tisuću stvari: di mi je plahta, ja nemam zdravstveno, kaj ak moram na operaciju, kak bum do faxa -moje misli su prekinute povremenim izjavama: come e bella, buona , ti amo amore, omg, boobs, cover yourself, breasts!!! A ja u bolovima, ne znam za sebe..kad kroz tu sumaglicu prekrivenu boli i vrtoglavicom osvane on: Paul Saviano- američki student s mog faxa, ko od brda odvaljen,za kojim su sve cure slinile i koji se činio nedodorljivim( ja s njim nikad 5 rečenica nisam prije ovog incidenta progovorila) pokrije me prek grudi i veli mi : Ja ću ti popraviti sad koljeno...Nemojjj bolit će me... Veli mi on: Gledaj me u oči sve će biti u redu.. i dok mi je to govorio čulo se škljoc... i vratio mi koljeno na mjesto! My hero! Ne samo to nosio me sa sedmog kata u prizemlje na rukama i stavio u taksi i sjedio kraj mene odostraga i pričao mi kak bu sve bilo u redu... Drugi dan sam se probudila oko 3 popodne sva mamurna, šepava, nikakva-ali sam tih mjesec dana, kolko mi je trebalo da se skroz oporavi bila miljenica svih na faxu- sirota mala kak si je sjebala koljeno i svima flešnula sise! Eto to vam je zajebano s tim koljenima- nikad ne znaš kad bu vas izdala- ali i ako vas izdaju...nadam se da ćete pri ruci imati Paula da vas doslovce obori s nogu! Thank you Paul Saviano..wherever you are! |
