SVe tO TrEbA u LoST

Jučer sam bila s jednim svojim super frendom, nazovimo ga Marko.I znamo se jako jako dugo-upoznali smo se di bi se svaka cura s filozofskog mogla upoznat sa dečkom sa strojarstva- u našoj kantini:D Naša storija jel je počela tak da se on meni u početku sviđao ali on mene baš i nije primjećivao..pa sam se pomirila s tim da budemo frendovi.Neposredno nakon toga sam počela izlaziti s njegovim frendom (nazovimo ga Robertom)koji se pretvorio u moju prvu pravu ljubav.Super nam je bilo jer smo se svi skup družili, izlazili i zajebavali ali kad smo dotični i ja prekinuli, Marko je prešao na stranu mog bivšeg i prestali smo komunicirati.To me užasno povrijedilo jer sam mislila da je on bio i moj frend i da bude ipak odabrao mene.I to je trajalo nekih 5 mjeseci kad smo se opet slučajno sreli u gradu i obnovili odnos.Ali pazi sad!Sve se vraća..Izađemo jednom svi čoporativno van u Aquarius i pošto je Marko živio u Sloboštini a ja na Kvatriću svako je otišao doma svojim putem.Mene je frend koji je stanoval u blizini fural doma i pošto je bil neš u bedu ( a ja sam dobra dušica;)) ostali smo sparkani ispred moje zgrade i malo pričali.I sad negdje oko 6 ujutro ja se lagano penjem na 4. kat svoje zgrade i čujem zvoni telefon ..( a ja na 2. katu) i sad ja špura gore jer prepoznajem zvonjavu svog telefona i mislim si : to me stari zove ili stara , neko je umro, ranjen, u komi..pitaj boga kaj.Nervozna otključavam vrata i grabim slušalicu:Tata??? "Koji tata jebote" čujem prepoznatljiv glas pijanog Marka.Ja reko:"Pa koji ti je bog da me zoveš ..kaj se nekaj desilo?"-Veli on je..Ja reko :Kaj? Veli on:Moram ti reć da sam ja zaljubljen u tebe i nemrem više to držat u sebi.Nastupa tajac i ja lagano padam u šok.Naime ja sam kakti tad imala nekog dečka iz Senja, ma niš ozbiljno al ipak..Veli on meni:"Ajmo se sutra nać i pričat.."Ja pristala i nakon 3 sata na Štrosu došli smo do zaključka da ćemo probat biti skupa i da ja trebam dat nogu ovom iz Senja.I tak Marko i ja započeli vezu..Nije dugo trajala , naime on je iz Zadra i moral je natrag doma dok je spremal ispite tak da smo imali vezu na daljinu..što je sranje vjerujete mi a ja baš i nisam tad najbolje funkcionirala na daljinu.Tak da sam s njim prekinula i to kaj je najgore ( mada za mene najbezbolnije) prek telefona.Međutim i dalje smo ostali u kontaktu i nekih 5 mjeseci isto tak nekak nakon toga mi na nekom tulumu i veli on meni da je upoznal neku curu koja mu nije loša pa bi mogli neku vezu započet i sad....ja se tiltala čim mi je to rekao .Nemrem to objasniti ali obuzela me ljubomora i odlučih da on opet mora biti moj i velim ja njemu:"Gle ja tebe već par noći za redom sanjam i mislim da se u meni opet bude osjećaji prema tebi..Uglavnom sam srala jer sam pošto poto htjela opet biti s njim ( nemojte me pitat zakaj nisam zbilja normalna)I on opet pristane ( naš zajednički frend mu je rekao da je lud i budala) i nakon 2 tjedna opet dobije telefonski poziv od mene da:"Ja ne mogu više"... I nakon svega toga... i dalje smo frendovi i dalje smo si super i dalje je u mom životu.Naravno nikada više neće biti ništa među nama , međutim mene čudi kaj je on opće htio imati posla sa mnom jer sam se zbilja ponjela ko zadnje đubre prema njemu.

I sad pitanje:postoji li uistinu čisto prijateljstvo između muškarca i žene ili uvijek netko ima druge planove? Ja sad sa sigurnošću mogu reći da je između mene i Marka čisto prijateljstvo i to isključivo zato što smo probali nešto više i vidjeli da to ne ide. Inače ja sam cijeli život uvijek bila u muškom društvu i moji najbolji frendovi su uvijek bili frajeri.Ne znam, kužili smo se nekak bolje i nikad me nisu zaribali za razliku od tzv "frendica" koji bi znale zabiti nož u leđa i to baš zbog frajera. Ja smatram da između muškarca i žene može postojati prijateljstvo ako nema međusobne privlačnosti iliti kemije.Ja imam prijatelje s kojima ništa nisam imala niti neću i koji me ne gledaju niti ja njih na nikakav seksualni način. Meni je uvijek ugodnije u muškom društvu jer nema nadmetanja kak cure to znaju( kao koja bolje izgleda , kojoj će frajer prići i tak),S njima sam opuštena i mogu pričati o bilo čemu bez ikakvog preseravanja kak zna biti s nekim ženama.Možda sam ja unikatan slučaj, ne znam ali ispada da su mi muški prijatelji vjerniji od ženskih.A moj Marko je idealan primjer da možeš preći i na drugu stranu i vratiti se natrag bez da se ikako odnos pokvari.Valjda ovisi o čovjeku..Sa Robertom recimo nemam nikakvog kontakta više ali zato mogu s Markom pričati o njemu, o tom vremenu, o naša dva neuspjela pokušaja veze i smijati se smijati se smijati see. A jebeš mi sve ak to nije najbitnije i najbolje!