Perica u potrazi za smislom života
PERICA: Tata.
TATA: Reci sine.
P: Koji je smisao života?
T: E, ludog djeteta, pa jesi me prošli tjedan iznervirao s tim. Oćeš da tata dobije čir na želucu od živciranja. Ja tebi sve lijepo, a ti meni tako vraćaš.
P: A ništa, pitat ću mamu.
T: Makni mi se da te ne vidim, šta sam ja napravio, sva ostala djeca se lijepo igraju na Playstationu, puše travu, seksaju se za 15 godina, a vidi šta sam ja napravio, "Šta je smisao života?", znao sam da s malim nešto neće biti uredu čim se rodio.
P: Mama, šta je smisao života?
MAMA: Moram ja na frizuru Perice, a poslije ja i tata imamo iznenađenje za sebe.
P: Već mi je tata rekao, vodite me kod psihologa.
M: Tako je Perice, on će sigurno znati odgovoriti na sva tvoja pitanja.
P: OK, ovo Vam je zadnja prilika, ako to ne uspije, odoh ja u Hare Krišnu.
(dva sata kasnije)
T: Evo, došli mi kako je zakazano pa ako možete nekako pomoći našem Perici.
PSIHOLOG: Pa, ja bi Vas molio da ostanem s Pericom nasamo.
T: Može, nema problema, mi čekamo vani.
PS: Hvala.
P: Mama mi je rekla da vi znate koji je smisao života.
PS: Gle, Perice ja sam psiholog ovdje, ja postavljam pitanja, a ti odgovaraš, može?
P: Nije fer, mama mi je rekla da ćete vi znati što je smisao života.
PS: Dobro, možemo o tome malo kasnije, nego reci ti meni Perice, kako se tvoja mama i tata slažu.
P: Pa nije baš nešto, tata je nesretan što ne zna koji je smisao života pa dođe ponekad pijan kući pa se dere na mamu, a ona isto ne zna što je smisao života.
PS: Da li se tata dere na tebe?
P: Da, samo kad ga pitam što je smisao života, to mu jako ide na živce.
PS: Perice, a zašto tebe to toliko zanima, misliš da se tvoj tata više neće derati na tebe i na mamu ako ti otkriješ koji je smisao života.
P: A zašto ste vi meni sada postavili ovo pitanje?
PS: Pa želim ti pomoći.
P: Pa sve je ionako slučajno, ja sam samo skupina atoma, nema potrebe da mi pomažete.
PS: Nije sve tako jednostavno Perice.
P: Kako nije, jesam li ja hrpa atoma ili nisam?
PS: Čovjek se sastoji od mnogih slojeva, fizičkih, emocionalnih, psiholoških.
P: Da, ali sve se to svodi na atome, jel tako, moderne teorije svjesnosti podržavaju taj pristup, nema tu nikakve duše, nikakve druge energije osim atoma?
PS: Pa, u principu da.
P: Pa, zašto mi onda pokušavate pomoći? Ja sam samo hrpa atoma.
PS: Pa psihologija jednostavno želi postaviti atome na pravo mjesto.
P: A tko određuje što je pravo što je krivo ako se cijeli svijet sastoji od hrpe atoma, znači jedna hrpa atoma postavlja standarde kako druge hrpe atoma trebaju uzgledati, to je besmisleno.
PS: Dobro Perice, završili smo.
(u hodniku)
M: Recite doktore, ima li nade za našeg Pericu.
PS: Nije ništa strašno, Perica je jak na intelektualnom nivou, ali je slab na emocionalnom. Treba voljeti nekoga, upišite ga u konjički klub, neka se brine za nekog konja, to će ga učiniti sretnim.
T: Joj, hvala Vam doktore, hvala Vam puno, znao sam da ćete za pet minuta skužiti u čemu je problem.
|
