U zadnje vrime desava nam se oces neces seoba naroda, a mi sta god mislili o tome i koliko god zatvarali oci ili sirili ruke, surove cinjenice govore da sve naginje prema tome.
Za mit o Pandorinoj kutiji siguro ste vec culi, vise manje prica se kako ju je neka zgodna glupaca otvorila i iz nje su izasle sve najgore pizdarije ovog svita, sva zla, bolescine, muka, tuga, ocaj, siromastvo, stradanja, zlocini, ratovi, starost, prkos, glad, privara, pohlepa, uglavnom svako govno koje moze trefit normalna covika.
I normalno kad je glupaca skuzila sta je napravila, od straha se usrala ka' grlica i opet je zatvorila...dakako, u njoj je ostala samo NADA.
Navodno!?
Naravno da tu nije kraj price, jer djava joj nije da mira i nastavija ju je kljucat u glavu i sapucat joj na uho da i tu NADU triba pustit vanka.
E sad nastaje zajeb...jedna prica govori da je „plavusa“ ponovo otvorila jebenu kutiju i da je pustila NADU kako bi ljudi u ovim teskim i zlim vrimenima dobilo nadu za spas i bolji zivot.
...a druga prica kaze da NADA nikad nije izasla van i da je nema nigdi na svitu, nema je medju nama...da je uopce vise nemamo!
Kad se malo bolje promisli ispada da su ustvari sva nasa nadanja, zapravo nadanja u NADU.
Ha, ako cemo gledat filozofski onda je ona stvarno nasa masta, cista iluzija. Drugim ricima to bi znacilo da se tjesimo mogucnostima koja se mozda oce ili mozda nece ostvariti...jebate, koji je to gust za nase izgladnjele duse, a?
...mogu sad mislit kako ovo djeluje na pesimiste!? :)
Tocno je da ova prica ima pesimisticki prizvuk, ali zato postoji stvarnost koja je okrutna u odnosu na NADU koja obicno uvik bizi ljudima za dlaku i daje zelju da je u sljedecoj okuci ulovimo za rep.
Realistima je to jedini „imetak“ na kojeg racunaju, iako su to samo nasa zapazanja u okolini oko nas i nasa razmisljanja u sebi...drugim ricima nasa imaginarna slika stvarnosti tj. subjektivni odraz neceg nepoznatog sta nas tek ceka.
...jebate sta sam posta odjednom strasno pametan, Sizif bi sigurno crka od smija da ovo vidi, ali bas mi je nesta doslo da filozofiram! :)
Pokusajem sta manje lajat kako bi prica imala ozbiljan tonalitet, ali jedva se suzdrzajem...!!!
Jebate, kako da covik prica o ovakvim stvarima, kad svi imamo svak svoj pogled na zivot i svit, a nasadjeni smo svak na svoju ruku, tako da covik vrlo brzo svati kako nije lako pametovat i odlucivat, a da vuk bude sit i sve ovce na broju.
Ja ovako nasadjen kako jesam mislim da bi stvarnost u kojoj zivimo trebalo odjebat i da bi nam zivot bija puno lipsi kad bi je dozivili ka' nesta sta se vec ustvari dogodilo, jer u principu vec pripada jalovoj proslosti, a dobro znamo da se za ono sta je proslo ne triba obazirat niti sekirat.
Ostaje nam naravno samo pogled naprid, kazu neki:
...'ko hoce, nadje nacin, a 'ko nece…nadje izgovor!!!
...daaaa, sve se jos moze stic...sve se jos da' popravit i nista nije daleko, da bi bilo nedostizno.
Tako je i Mujo napravija novi poljski WC i pohvalija se Hasi.
...jebat ga...lipo izgleda, ali da ti nije malo daleko od kuce? ...sumnjicivo ce Haso
...a nije, nijeeee moj Haso...ako podjes na vrime!
Da sad zakljucimo na kraju jer sam se umorija od ovoliko mozganja...NADA koliko je god zajebana i varljiva, sluzi nam da nas vodi do kraja zivota ugodnim putem i da nam da osjecaj kako cemo nac pravu stvar ako smo ateisti ili pravoga Boga ako smo vjernici.
Najlipse od svega je to sta nam je svaki cas sve blize i blize, jer idemo prema njoj i samo je triba pametno i lukavo zaskocit, ulovit i jebat.
...znaci najjednostavnije, triba jebat NADU!
Vidin da sam poceja pisat pizdarije, pa cu zavrsit jednom filozofskom nekog J.J. Rousseaua:
„Manje uzivamo u onome sta smo postigli, nego u onome cemu se nadamo!“
Ovo se lito rasteglo bas kako triba…jebate, negdi oko podne upece priko 35C…pari se coviku da je vrime oko sv. Ilije, a ne sv. Mihovila.
...mmmmmm Babije lito! ...najlipsi dio lita za mene, ako se vrime potrefi!!!
...Ljubeeeeeeeeee, daj jos jednu ladnu... bojin se da cu se prigrijat!!! ...viknija sam niz kafic, a onda skuzim kako je za susidni stol sila jedna srednjovjecna gospodja.
Ljuba je bila ekspeditivna i dok sam sa gustom nataka zutu tekucinu koja zlata vridi, cujen gospodju kako govori:
...sinjorina, mozete li ukljucit klimu, jako vam je vruce ovdje!!!
...moooooze gospodjo, nema problema!!! ...rece Ljuba i u prolazu mi namigne.
...opaaa, mala se probarabila jer ne sicam se da mi je to ikad napravila???!!!
Gleda za njom i gusta je vidit kako misa onim malesnim guzama dok nosi tacnu sa picem.
...hmmmmmm, pa nije ona tako ni losa!!! ...bija je konacan zakljucak, nakon prve zbunjoze od njenog iznenadjujuceg poteza.
...ma daaaaaaaj pajdo koji ti je kurac, bulaznis!!! ...odma se javija oni glas iznutra i odma sam se sitija one teorije o sustavnom djelovanju alkohola na mozak .
Dok sam nosalantno prelistava novine i razmislja o toj problematici, opet cujem onu gospodju kako govori Ljubi:
...ajmeeee, sinjorina mozete li sad iskljuciti klimum, jako puse!!!
...mooooooze, moze... nema problema gospodjo!!!... odgovori ona i opet mi u prolazu namignu.
...e jebi ga, sad ovo nije bilo slucajno!!! ...promislim i pocmem kontat sta se desava.
...boga ti draga, sta joj je!!!??? ... a jos je ova baba maltretira sa klimom, evo i meni je pocela ic na kurac sa tim: ...pali-gasi klimu!!!!
U tom zacuh gospodju kako opet brontula: ...oprostite, ali mozete li opet ukljuciti klimu, opet je jako toplo!!!
...mooooooooze, evo odma cemo to sredit!!! ...cujem Ljubu kako cvrkuce, a ja nikako doc sebi kako vec nije ispalila na zivce.
...Ljube, pa tebe ova zena zajebava stalno, te ukljuci te iskljuci klimu!!! ...a ti se samo cerekas, jesi ti dobro??? ...i zasto mi stalno namigujes, aaaa???
...ajde ne pizdi, zar nisi svatija zasto ti namigujem... pa zajebavam ja nju, zar ne znas da nam je vrisnula vanjska jedinica jos prosle nedilje!!!
....aaaaaaaaa, je...sican se!!! ...nego daj naplati, moran ic!!! ...cini mi se da je meni pristala radit unutarnja jedinica, pa mi je doslo do prigrijavnja „maticne ploce“!
Moj balkon pogotovo u ovaj dija godine za mene je pravo misto za pisanje bloga, pa sam tako i jutros nakon malo duzeg vrimena odlucija napisat bar nesta.
Iskreno govorec bija sam vec laganini u fazi da opet odustanem od daljnjeg pisanja, jer veliki dija ekipe koju sam zna i upozna ovdi i sa kojom sam se druzija godinama, skoro pa cila „otisa“.
Aj dobro, reka bi moj Joke neki su mozda krepucnili, neki su mozda osli u bili svit za koron kruva i sad su pomisani sa ovim „opituranim azilantima“ sa istoka, al' cinjenica je da na sve manje poznatih nickova naletin kad povirim ovdi.
Ovih dana sam malo pratija sta se desava sa ovom hvala vridnom idejom da se napravi Blog knjiga i vidim…uspilo se donekle!
Cestitke organizatoru i ljudima koji su virujem dali velik dio sebe, al' eto ja iz ove perspektive i ne vidjevsi jos tu knjigu „u zivo“ imam filing da je moglo i puno bolje ispast od ovog pokusaja.
Istina, cita sam o projektu dok je bija jos u pelenama, cak i razmislja o tome da sudjelujem u njemu, al' nisam se moga prilagodit uvjetima koji su nametnuti od inicijatora i organizacije, pa se nisan prijavija kao jedan od jednakih u ovoj zajednici.
Ovako kako ja pisen u zargonu, bez kvacica, sa puno „lajanja“ i prostih rici jednostavno nisam ispunjava uvjete, a to onda ne bi bija…Ja, Obadzo, Obi, Pajdo il' kako su me vec ovdi svi zvali.
Lektoriranje nije dolazilo u obzir i jednostavno nisan se prijavija.
Mozda nisan u pravu, ali kao clan ove zajednice od 2006.g., sa Almost cool liste i svojevrimeno dosta aktivan, mislin da mogu dat svoje misljenje kako sa „filterima“ za ULAZ u ovu Knjigu, ta Knjiga nije TO!
Sta bi sve tribalo uradit da bi ova Knjiga bila ona prava nije moje da odlucujem, al' virujem da nisan sam u ovom razmisljanju.
Mozda je sam BLOG.HR triba uplest svoje prste u cilu pricu jer on je ipak Big brother, sve zna i odlucuje, pa kako je svaki clan u ovoj velikoj zajednici ostavija svoj trag i to bar danas nije tesko vidit koliki je ciji…prava BLOG knjiga bi bila po mom skromnom misljenju tek kad bi ona doslovno bila COPY-PASTE sa web stranice, i to cak sa komentarima, jer bez njih blog ne bi bija nista.
Obzirom da su razne i nove drustvene mreze laganini gurnule vise-manje sve Blog zajednice u drugi plan, mnoga virtualna druzenja i izrazavanja prisla su na neke druge „kolosjeke“, pa sam tako i ja kud svi turci i mali Mujo otisa, ipak moje drugo JA me nagovorilo da jos ne odustanem od BLOGA i da ovo lipo napisen ka' neki uvod i onda sam to lipo i napravija.
E sad, kako je uvik najtezi pocetak, nakon savladane uvodne „treme“ lipo san skuva kavu, natocija orahovicu, dovuka produzni kabel kako bi moga prikopcat laptop, posto je on toliko star da mu baterija ne moze izdurat bez struje niti onih par jebenih minuta koliko mu triba za shut down i nastavija.
Srknija sam malo orahovice, pa malo kavice i poceja kontat u sebi:...jebate Pajdo, pa moras objasnit ljudima di si sve bija ovo lito, sta si sve radija ovo vrime...sta se desavalo oko tebe od kad si osa?...sta je sa Jokom, Toncom, kumom…?
Mislin ja... a u meni unutrašnja tisina!
Malo sam se koncentrira i zakljucija: …hmmm, ne ide ovo tek tako, aj probat cu neko lakse pitanje!?
... sta je bilo prosli misec???
Unutrasnji mir i dalje je dominira mojoj memoriji!!!
…uh, ovo nije dobro!!!...je da sam bija skoro pa po' lita na godisnjem, al' ovo mi se parilo ka' neki jebeni strajk „zaposlenih“ u mojon glavi.
Aj' idem provat nesta jos lakse...recimo;…sta je bilo jucer za rucak?...ajde Pajdoooo, siti se!…misli, priznaj!
Nirvana…!!!
…jebate, kako cu pisat kad se niceg ne sicam?
Onda se moje drugo JA javi negdi iz daljine…garant iz malog mozga il' jos nize i tiho prosapuce:
…skleroza Pajdo, skleroza. Krakorocna pamet ti ustupa misto dugorocnoj. Moras Pajdo pod hitno nesta poduzet!!!
Srknem jos malo orahovice pa promrmljam u brk: …pa jebate led, ovako se stvarno ne moze dalje radit!
U taj cas zakonita upade na „bojno polje“ i graknu: …s kim ti to pricas, aaaa?...jesi se to opet napija zorom???
Odlozija sam bicerin na stol i mirno reka: …a nista draga, malo „cakulam“. Sa Blogom nikad nisi sam!!!