nutrina
petak, 15.05.2015.
ZAŠTO
Zašto trebam ovako dugo
Čeprkati po pjesku istine
Da pronađem zrnca sreće?
Zašto mora ovoliko vremena tuge
Da prođe
Do trenutka sreće,
Koliko suza isplače osoba
Dok mu na licu zasja
Veselje i osmijeh zadovoljstva?
Zašto moram ovoliko dugo čekati
Da kroz guste, tmaste oblake
Probiju zlatne sunčeve zrake?
Molim te, objasni mi Bože,
Zašto me laci tuge jako stežu
I ne mogu da olabave?
Koliko se dugo ovo podnosi
Da mi ne pukne
Zadnja karika mozga
Da mi ne otkaže mehanizam srca?
U navikloj težini današnjice
Isčekujem bolju sutrašnjicu
Dok me nada izdaje
Al' tonem i gubim se u moru neznanja,
Gušim se u bezdušnom prostoru.
Zato
Opuštajući se u stvarnosti
Ne zanemarujem isčekivanje željenog
Kroz sjećanje nepoznatog
Ali lijepog.
Oznake: život
