Budim se.
Vrucina jos mi se nije zavukla pod kozu.
Nije jos prozvana krivcem za sve.
Plan dana vrti mi se po glavi.
Znam sto trebam.
Znam sto mi treba.

Odjeca na meni. Slusalice vec rade svoj posao. Izlazim na ulicu.
Misli mi rade. Vec su i one deset koraka ispred. Vidim ih.

Bez osmjeha iskrenosti na licu.
Oci ispod naocala ne vide se vise.

Previse toga saznajem. Previse toga zelim reci.
Puno stvari vaznije je. Puno vremena ostaje iskoristeno.
Premalo u moju korist. Premalo je koristi.

Dok je ne prozovem krivcem- nestaje.

Dolazak doma. Razgovora vise nema.
Iako je takav cijeli dan. Ispunjen zeljama.
Ali i ostaje prazan.
Nesto fali.

Tvoja poruka ispunjuje mi misli.
Ipak je to to. (: