spark in the dark :)
13.12.2006., srijeda
dis is di end,bjutiful frend,di end...**
|
Ni kriv ni duzan premalo pruzam nedostaje mi goriva i vise manje po starom guram malo lebdim, malo propadam sudbinu nam drugi trose, a mi sutimo jos je gore to sto ne znam da l' se volimo Ponekad ne znam sto da se radi za ponovo je prekasno a malo vrijedi to sto znamo da ce jutro biti mamurno sudbinu nam drugi trose, a mi sutimo jos je gore to sto ne znam da l'se volimo Ref. Gdje ste sada, prijatelji moji netko je vec pjevao zasto uvijek ostajemo sami kada kola krenu nizbrdo I sad na kraju u tisini smisljam rijeci obrane casni sude, ja jos volim ja jos sanjam pobjede sudbinu nam drugi kroje, konce povlace a mi lutke koje sutke sve to podnose *hm...možda je ponekad dobrodošla neka promjena...:) *pozdrav svima koji su me komentirali i time pokušavali pomoći...:) al uzalud...:-/ |
- 20:53 - Komentari (2) - Isprintaj - #
06.12.2006., srijeda
*It's just a shadow I'm chasing...
|
''Then take me disappearin' through the smoke rings of my mind, Down the foggy ruins of time, far past the frozen leaves, The haunted, frightened trees, out to the windy beach, Far from the twisted reach of crazy sorrow.'' hm...možda je lakše odustati? uvijek sam vjerovala,uvijek učila,uvijek slušala i uvijek znala da nije. da je to najgore kaj se more napraviti. al dok tolko put padneš,dok tolko put sam sebi pokažeš da si tak jadan jer nisi čvrst da ti više nije volja ponovno,onda stvarno počinješ razmišljati o tome da ne vrijedi dalje. vrijedi,znam... al neki glas mi govori nek pustim nek sve ide dalje svojim tokom,nek ne marim za ništ,nek se opustim i ne pokušavam dalje popraviti neke stvari. da mogu,ubila bi ga. najrađe bi se vratila v svoje rano djetinjstvo, v ono vrijeme dok osjećaš neku toplinu s ljudima koje voliš,dok te vesle neke glupe,male sitnice,dok te bar ljudi doživljavaju,dok na neki način osjećaš da živiš! svijet je jedno velko kazalište... niko ne doživljava druge. niko ne vidi dalje od svog nosa. niko ne mari za ono,kaj nas ljude čini posebnima-osjećaje. mrzim pisati svoja negativna razmišljanja. uvijek u svemu lošem pokušavam naći neko dobro. hm... al mislim da neke loše stvari,nemaju dobre... zakaj se svi v tom ''velkom'' svetu izgubimo? bar ja... ponekad... ne znam kaj mislim,ne znam ni kaj osjećam,ne znam kaj oču,ne znam kaj mogu ni kaj volim,di sam,kaj sam i dal sam opće ja. i još v takvim situacijama popustim,dignem ruke od svega i mislim da je to rješenje.. sve kaj znam je da sam umorna.i to jako. Najrađe bi zbrisala blog,al ostavila bum ga,jer bu mi možda došlo da neš napišem. Al čini mi se da ne uskoro.hm…:( i fala onima koji znaju slušati. v zadnjih par dana,sve kaj me razveselilo je bil sindin post i ono kaj mi je rekla na icq-u, ne znam točno al znam da je bilo nekaj poput:''nije bitno kolko put padneš,bitno je opet se dići na noge..'' volim dok neko zna slušati jer mislim da je to temelj svih odnosa.J volim one koji slušaju.:) |
- 15:08 - Komentari (21) - Isprintaj - #
|
Prosinac 2006 (2) Studeni 2006 (4) Listopad 2006 (4) Rujan 2006 (5) Dnevnik.hr |