Sretna.

Odmaknula sam se od nekih ljudi koji su bili (da ne lažem, još su) važan dio mog života. Okružila sam se nekim drugim ljudima s kojima sad jednostavno dijelim neke interese. I nekako, kao da je krenulo na bolje. Osjećam se sretno. Onako lagano, bez nekih prevelikih briga.

Oni poslovi o kojima sam pričala - prošli su više nego odlično. Prošla sam testiranje u onoj velikoj firmi i pokazala se kao jedan od najboljih kandidata, a onda sam odradila i svoj prvi pravi intervju za posao. Prošlo je dobro, ne mogu ništa tvrditi jer ipak ne znam što je psihologinja zaključila, ali ja sam više nego zadovoljna.
Što se one audicije tiče, ušla sam u drugi krug i sad čekam da nazovu da se dogovorimo za probno snimanje. Ne nadam se ničem što se tog posla tiče, u to sam ušla iz znatiželje i eto, poklopile su se neke okolnosti da prođem u sljedeći krug.
A između toga svega, uletio mi je još jedan razgovor za posao na lokalnoj televiziji, traže novinare, a budući da sam ja baš to, preporučio me ni manje ni više nego naš gradonačelnik. Popila sam kavu s direktorom i ako sve bude išlo po planu, kad se otvori studio u mom gradu, postajem dio njihove ekipe.

Čini mi se da je ovo moja godina. Ne želim ništa prognozirati, da ne ureknem, ali sve je nekako... Dobro. Fakultet privodim kraju, redaju se svakave poslovne ponude... Ide. Baš dobro ide. I sretna sam.