In retrospective...

Bila je

Sad kad su se dojmovi od blagdana i dočeka slegli, kad se vraćamo u staru rutinu pa sve do idućih Božićnih blagdana, nekako mi je došlo da se osvrnem na godinu koju smo ostavili iza sebe.

Znam koliko sam plakala prošle godine i koliko sam se namučila sa Supermenom i čitavom tom našom situacijom... Ali ruku na srce, prošlu godinu ne bih mijenjala ni za onu koju sam provela s njim. Što reći? Godinu sam započela u Londonu, a završila u Parizu. U međuvremenu sam tri i pol mjeseca provela u Americi, kao što svi znate, upoznala toliko novih ljudi, stekla toliko novih prijatelja... Možda mi je zato godina i proletjela, sve što je lijepo kratko traje, a meni je zaista bilo prelijepo. I uz tolika putovanja, godina je jednostavno... Otišla. I kad pogledam koliko sam sretna što sam prošla to što jesam, situacija sa Supermenom mi se i ne čini toliko strašna. Osim toga, da sam ostala s njim, ko zna bih li išta od toga prošla. Ja znam - ne bih. No, ne lažem ni sebi ni vama - voljela bih da je s nama završilo malo drugačije, no eto, nije, što je tu je. Jednostavno nismo jedno za drugo, očito.
Uostalom, sa mnom je godinu započela, pratila i ispratila jedina osoba za koju, uz svoju obitelj, mogu računati u bilo koje doba, koju volim najviše na svijetu - moja F. I dokle god imam nju, ne trebaju meni nikakvi supermeni.

Iskreno se nadam da je i vama godina bila barem upola dobra kao i moja i da će ova biti samo još bolji nastavak. Uživajte punim plućima, priuštite si ono što želite, putujte... Jer kad ćete ako ne sad?

Ljubi vas Ruby!