The things that make me who I am...

Klik!



E da. Danas na Dnevniku gledam reportažu s Haitija, pa to je nešto prestrašno. I kad je rekla novinarka da budemo sretni što imamo krov nad glavom i večeru i što nas netko čeka doma... Užas. Ne mogu ni zamisliti kako je tim ljudima tamo, na ulici, bez ikakvih (barem donekle) normalnih uvjeta za život. I zamislim si koliko sam ja zapravo sretna. Ako ništa drugo, onda to - imam krov nad glavom, večeru i netko me doma čeka... A ja imam puno, puno više.
I znate ono kad ljudi kažu - samo da je zdravlja... E moje zdravlje me pomalo počelo zezati. Nije ništa strašno, ali mi se nakupilo nekoliko sranja. Zbog čestih glavobolja otišla sam doktorici koja mi je dala uputnicu za snimanje sinusa i snimanje glave - to sam već rekla. I rekla sam i da mi je dala odmah da prekontroliram i bubrege. Što se bubrega tiče, ono što sam znala - imam ciste posvud, neki dan me tako zabolio jedan, valjda je pukla jedna. Pa mi je onda doktorica rekla da sam potencijalni kandidat za dijalizu (to je uvijek lijepo čuti) i dala mi čašicu za mikrobiološki. Snimka sinusa je ispala u redu, one šupljine su normalne i oni ne bi trebali biti uzroci glavobolja. Ali. Nešto ne valja sa snimkom glave. Kao, nije strašno, ali nije ni najbolji nalaz. Pa sad idem neurologu da vidim što će mi on reći. Zbilja ne znam kaj da si mislim. I kao šećer na kraju, dobila sam nekakvu alergijsku reakciju po koži, samo ne znam na što. Mazala sam se nekom kremicom koju mi je propisala doktorica, ne pomaže. Sad sam počela uzimati tablete, a valjda će biti ok. Valjda.



Trebala bih se primiti knjige. A nikak da krenem. Imam idući tjedan drugi kolokvij da riješim jedan ispit, onda ostaju još dva za veljaču. Pa da riješim barem jedan od ta dva, ja sretna. Ovaj tjedan radim ujutro, a oni su datumi u mjesecu kad se plaćaju računi i ljudi su me doslovno pregazili. Neki dan nisam od posla stigla ni na wc niti jesti. I kak da onda dođem doma i još učim? Nema šanse. Ali mi je i dalje lijepo raditi, baš mi je to danas palo na pamet kad me jedan kolega onako zaštitnički zagrlio... Imam najbolje kolege i najboljeg šefa na svijetu. Zbilja. Ne pretjerujem. Sad se zbog ove alergije ne usudim raditi na bazenima, zbog klora, jel...



E i ono snimanje spota, ak se ko sjeća da sam spomenula... Neki dan su mi dečki javili da se javio neki problem u snimljenom materijalu, neko zujanje, pa su tako pola snimljenog materijala, među njima i moj dio, morali izbaciti. Ode moja karijera i prije nego je počela. Ali vidjela sam spot jučer (premijerno, iako je premijera u subotu) i odličan je. Dečki su se sto puta ispričali zbog te greške i pitali me hoću li ipak doći na premijeru... A ne! Pa naravno da ću doći, jako sam ponosna na njih i zbilja im držim fige da singl uspije na ljestvicama. Go dečki!



Zahladila sam odnose s jednom od najboljih prijateljica. (Ona će vjerojatno ovo pročitati.) Ali ne osjećam se ni najmanje krivom. Dosta mi je toga da se stalno po meni sere, da oprostite, što se ne javljam... A ko se meni javlja? Ko mene zove na kavu? Ko mene hoće vidjeti? Zove me se kad treba autom doći po nekog, eto tad me se zove. I ne da mi se uopće glumiti ili pokušavati graditi nešto što se stalno ruši. Okružila sam se ljudima koje volim i za koje znam da vole mene, bezuvjetno. I ne osjećam ni najmanju grižnju savjesti što sebe stavljam na prvo mjesto. Jer mi se ne da trošiti živce i živce na one koji toga nisu vrijedni. Ne znam ni zašto uopće razmišljam o tome.



I da... Znate što ostavljam za kraj... Supermena. A ne znam. Ima jedan dečko koji se užasno trudi oko mene i koji je, onako, sladak, ali je, onako, pre nja-nja, znate. A Supermen puca od ljubomore. I to mi otvoreno prizna. A ja se redovito čujem s njegovom sekom (obožavam tu curu) i onda se ona meni jada (iako je starija od mene 11 godina) i ja se jadam njoj. I znam da neće njemu ništa reći. I onda mi ona kaže kako zna da i Supermen mene voli i da mu je teško, ali da mu treba vremena da posloži kockice u glavi. I kaže kako je njemu teško pričati o tome. E pa meni je bome teško kroz sve to prolaziti! A ja odem van u subotu i pozdravim ga kad idem doma, a on me povuče i poljubi. I zove me da ga zovem na kavu. Je da. Pa ti Ruby razmišljaj hladne glave, jel. Ah. Muški.



P.S. Ošišala sam se, ipak. Puštala sam kosu, nisam se šišala više od godinu dana, ali popustila sam. I svi kažu da mi je bolje tako, a moj šef je oduševljen novom frizurom. I ofarbala sam se, u tamno smeđe, ali izgleda crno. I baš se dobro osjećam. Ljubi vas Ruby!