130. And back again.

(Za dan kad je otišla i dan kad se vraća)

Ne, nije ovo moj 130. post. Davno sam prošla taj broj. 130. Možda nekom odmah sine po naslovu. Otkad je otišla, križala sam dane na kalendaru. Svaki dan jedan iksić. Danas sam stavila 130. po redu. Zadnji. ZADNJI! Ona sutra dolazi. Vraća se moja F. Za neupućene, nas dvije smo najduže bile razdvojene pet dana, i to onih dana kad sam studirala u drugom gradu. A sad sam bez nje provela 130 dana. I prošlo je i to. Ali da. Prošla sam jedan od najtežih perioda u svom životu bez nje. Bila je ona tu za mene porukama i skypeom, ne žalim se. Ali masu puta mi je trebala da me zagrli kad plačem i da ju nazovem i kažem da sam za pet minuta kod nje i da idemo na kavu. I masu puta sam joj htjela nešto reći jednim pogledom i znati da je ona uhvatila bit. Netko mi je jednom rekao da je meni gore nego da me dečko ostavio kad je ona otišla. Pa naravno da je. Dečki dolaze i odlaze. Za nju znam da ostaje. Rekla sam jednom, ponovit ću opet - da imam sestru, F. bih voljela više. Ozbiljno to mislim. I sutra ne znam kako ću izdržati jutarnju smjenu na poslu, jer poslije posla idem k njoj. I već vidim da će sve, ali sve biti bolje kad se nas dvije pogledamo i zagrlimo. Jer ona je moja osoba. Bolje od toga ne postoji.