Službeno upoznavanje.

Da. Dakle, Supermen je jučer konačno upoznao tatu. I tata Supermena, ne. Povod svemu tome bila je fešta za mamin jubilarni, 50. rođendan pa smo se Supermen i ja dogovorili da će to biti idealna prilika. Jer on je došao k meni nekoliko puta, ali nikad nije tate bilo doma pa smo zaključili da bi tata mogao pomisliti da ga izbjegavamo (što i nije daleko od istine). I samo to upoznavanje možda i nije neki big deal da se ne radi o MOM TATI kojeg nisam upoznala ni s jednim svojim dečkom do sad. Jer uvijek se govorilo da će oni upoznati onog za kojeg ću se udati, ostali im nisu baš bitni... A ja sam jedva dočekala to upoznavanje jer se sad svi službeno znamo i sad Supermen može doći k meni bez obzira na tatu. I još bolje, sad ja (konačno) mogu reći da idem k Supermenu.
No dakle. Tako sam ja oko pola 2 otišla po Supermena (jer gospodin nema vozačku, khm) i kad sam ja odlazila, kod nas su bili samo roditelji moje (buduće) šogorice i sestrična s mužem i kćeri. I dođem po njega, pita on mene jel došlo puno ljudi, reko nije. A u međuvremenu su došli svi - SVI - kumovi i familija - bilo ih je tridesetak. I čim smo se približili kući i vidjeli silne aute u i pred dvorištem, pita on mene: "NEMA PUNO LJUDI???" Pa nije ih bilo. Onda je počeo gunđati kako je ovo prestresno za njega, kako je to trebao odgoditi... A još sam mu večer prije morala poslati prijeteću poruku da slijede sankcije ukoliko ne dođe. Pa sam mu samo rekla da se neke stvari jednostavno MORAJU obaviti, kad nije htio prije tatu upoznati, evo mu sad, upoznat će sve, a da nije došao, ostavila bih ga. (Ne bih, ali ne mora on to znati).
I tako mi došli, zadnje što mi je prije upoznavanja rekao bilo je: "Nemoj se micati od mene" i otišli do tate. I prošlo je i to. Tata mu je samo rekao: "A ti si taj!", a ovaj jadan stiltao, tolko ga je bilo sram... A onda je izašla mama i počela pričati da kako je propustila taj povijesni trenutak upoznavanja... Uglavnom, Supermen je bio glavna tema razgovora, ipak je to zet, ne... Ali dobro, bilo je tu i mlađih ljudi pa se skompao s njima i na kraju je sve ok ispalo.
I tako - prošlo je i to. Skupa smo pola godine, ja znam njegove, sad on zna moje, vidjet ćemo u kojem će se to smjeru sve dalje razvijati... Zasad se ne žalim.

Ljubi vas Ruby!

Blindfold

I tako zovem ja jučer poslije ispita Supermena da mu javim kako je bilo i kad dolazim doma da odemo na kavu. Pita me jel budem prošla, kažem da budem. I veli on meni: "Dobro, znači još 4 s ove godine, 8 s iduće i onda se možemo ženiti, ne?" Ja slušam, reko zeza se, pitam ga "A ko je rekao da ću se ja udati za tebe?", a on meni "Pa nemaš ti tu više pravo glasa". Hahahah. I dobro, dogovorimo se mi za tu kavu, hodam ja polako prema kolodvoru i razmišljam. Pa zapravo... I mogla bih se ja udati za njega. Mislim, ozbiljno. On je prvi o kojem tako razmišljam. A za godinu i pol, malo manje (ako Bog da) ću magistrirati i imat ću 25 godina. I kaj bi mi falilo? Nađem posao i udam se. Za njega. Znam da me voli, ja njega također, znam kakav je i znam da je dovoljno zreo za neke stvari, znam mu mane i pomirila sam se s istima... I znam da bi se brinuo za mene (a pod tim ne mislim materijalno). I zaključila sam da je on taj.
No dobro, sad pretjerujem, ali... Da me privlači ta ideja - privlači me. Sve više i više. Još sam danas poštom dobila pozivnicu za vjenčanje bratića iz Zg-a... I ja odmah zamislila kako na njoj piše moje i Supermenovo ime. Eto kaj se događa kad se zaljubim.

F. nema već desetak dana. I nekak su ti dani jednostavno prošli. Neki brže, neki su se vukli ko magla, ali prošli su. Još samo njih stotinjak. Majko sveta. Stotinjak. I izlazim ja i bez nje van, ali nije to to. Neki me ljudi podsjete samo na nju, jer bi samo ona razumjela što joj hoću reći, pa se nagnem prema frendicama, otvorim usta... I onda stanem. Jer nije to F. Ali tješim se, još dva tjedna su rokovi, onda Supermen zatvara klub zbog preuređenja pa će imati više vremena, a otići ćemo valjda i na more zajedno, onda ću početi učiti za jesenske rokove i začas će F. biti tu. A onda feštaaaaaaa... A možda, ali veliko MOŽDA, Supermen i ja odemo čak k njoj. Umjesto na more. Ali vidjet ćemo to još.

I za kraj - kao što sam pisala posljednje dvije godine, moram i sad - sretan rođendan najdivnijoj osobi koja je ikad kročila ovim planetom - mojoj mami. Volim te mama. Ljubi te Ruby.

Update: U u u, upravo dobih ponudu za posao u T-Mobileu, jeeeej, radit ću s polušogoricom, jeeej, skupim novce da odem k F.! Jeeeeej! Dobro to nije još sigurno, ali JA moram odlučit do navečer, a već sam odlučila...

I keep thinking that it's not goodbye, keep on thinking it's a time to fly...

(Sjećaš se ove fotke, F.?)



I tako je noćas vaša Ruby beskrajno tužna. I ne, nije Supermen. I ne, nije On. Ne, ona je. F. Za otprilike sedam sati F. će biti u avionu, na putu za New York. Opet. Ovaj put bez mene. Naime, moja F. odlazi radit preko ljeta. Cijelo ljeto. Tri mjeseca. I možda to ne zvuči toliko dugo, ali meni se čini kao cijela vječnost. Jer to je F. To smo F. i ja. Nerazdvojne smo već 6 godina (a znamo se puno puno duže). I u tih 6 godina nismo bile razdvojene više od pet dana i to u vrijeme kad sam stanovala u Zg. Eto. Iskreno rečeno, ne znam kako ću bez nje. Ali stvarno ne znam. Sjele smo večeras u Birc i čim smo sjele, krenule su suze. Pridružili su nam se Supermen, moj braco, njegova cura, jedan frend... A mi smo plakale čim smo se pogledale. I drugima se to možda čini smiješno, kao, to je samo tri mjeseca, vrijeme leti. Ali oni ne razumiju da nas dvije funkcioniramo zajedno. Mi smo sve ono - prst i nokat, lonac i poklopac... Ljudi se čude kad samo jednu od nas vide u gradu... Da imam sestru, F. bih voljela više. Falit će mi do neba. Zna ona. Čut ćemo se mi, svakako, pa zato postoji internet, posebice Skype, ali... Nije to to. I ne znam hoće li me netko od vas razumjeti. Ali ja eto i sad plačem. Jer mi je njen odlazak došao do glave tek kad sam joj u žurbi uspjela sklepati nekoliko redaka za oproštaj. Bit će mi stvarno čudno i stvarno teško provesti ljeto bez nje. I neki će misliti da pretjerujem, e pa nek pretjerujem, ali to je F. Brojim dane, brojim subote, moja F. 12 ili 13 subota, samo toliko. Volim te.