Čudovište zvano... PMS!

Shvatila sam da je ono stanje duha iz prošlog i pretprošlog posta bilo uzrokovano – PMSom. Stvarno mrzim kad me uhvati pms. Tih nekoliko dana ja sam stvarno nesnošljiva. Iz vesele, nasmijane i ljubazne djevojčice, pretvorim se u nervozno, ljutito i čangrizavno stvorenje. A najgore je to što ni ne shvatim da me zapravo drži pms. Uglavnom, tih dana smetaju me i najmanje sitnice. Najradije bih cijeli dan ležala u svom krevetu i buljila u televizor ili spavala. Ljutim se na mamu kad me pozove s dna stepenica da nešto napravim, pospremim, počistim, odem u dućan, bilo što, jer me izvlači iz moje rezidencije. Ljutim se na brata jer me ne pušta na kompjuter kad ja hoću. Na tatu se ne ljutim, ali to je zato što s njim baš i ne razgovaram puno. A koliko tek jedem... Čokoladu, afkors. U tih nekoliko dana kolko me drži pms, ja sam pojela: veliku Milku s lješnjacima, otprilike 5 Nestle mliječnih čokolada, 10-ak Kit Kat chunky čokoladica i skoro cijelo pakiranje čokoladica After Eight. Na kraju svega sam zahvalna Bogu što mi lice još uvijek izgleda kako izgleda. Ovaj put me pms spriječio i da odem van. Nisam puno propustila i ne žalim puno za tom subotom koju sam ja provela pred kompjuterom i tv-om. Ali taman kad ja ostanem doma i odlučim malo petljati po blogu, tamo nešto šarafe, prebacuju, popravljaju, što li... Skoro sam monitor bacila kroz prozor.
No, da... Postanem i jako svadljiva tih dana. Čak se ohrabrim vikati na mamu ako treba, što inače nikad ne radim. A onda moja mama meni samo kaže: „Darla, nauči kontrolirati svoje hormone, nemoguća si!“. Hah. Ko da je to jednostavno. I ko da to nije dovoljno, samo mi se plače. Ali stvarno mi se plače. Dovoljno da me netko krivo pogleda, ja sa suzama u očima odlazim u sobu, bacam se na krevet i cmoljim. I znam da cmoljim bezveze, al meni se baš onda plače i ja plačem. Krasno,zar ne? Ma kažem vam, stvarno sam grozna. Kakve ste vi, blogerice moje najdraže, kad vas uhvati pms?