Let me feel, I don't care if I breakdown, let me fall, even if I hit the ground... And if I cry a little, die a little, at least I'll know I've lived... Just a little...

Odustajem. Našla sam se zapletena u toliko toga... A više od svega, našla sam se zapletena u vlastite misli. On je doma. Da, on je doma. Je li se javio? Nije. Hoće li? Ne znam. A kako znam da je doma? Znam, imam i ja svoje špijune... Čemu se mučit i trudit? I nakon toliko prevrtanja jednih te istih rečenica, jednih te istih situacija, došla sam do jednog zaključka. Go with the flow... Što god da ja sad učinila, situacija se neće bitno promijeniti. I zato ću se ja samo prepustiti... Dokle god sve ovo nije pogubno za moje fizičko i mentalno (zasad) zdravlje, navali narode. Opametit ću se i ja jednog dana, hoću, a do tog dana ću uživat u onome što mi nosi svaki prethodni dan. Kako pjeva Sheryl Crow - if it makes you happy, it can't be that bad... A ja sam sretna. Što bi reklo da to uopće nije tolko loše...
Nego, druge mi se sad stvari motaju po glavi. Točnije, druge osobe. Još točnije, jedna od najboljih prijateljica. A pročitat će ona ovo, znam da hoće... I nadam se da će joj doći do mozga koliko me uplašila samo jednom sms porukom, koliko sam se brinula... Ne možeš mi to raditi. Poslati užasavajući sms i ne javljati mi se na pozive... Misli malo na one koji te vole... Na one koji brinu za tebe... O, da, draga, ima nas i takvih... Da je meni znati što ti se mota po glavi... Da mogu zaviriti u tu tvoju lijepu i pametnu glavicu... Da ti mogu ulijati neke misli... Rekla bih ti ono što sam ti bezbroj puta ponovila... Snažna si kad to želiš biti, treba ti samo mrvica samokontrole i samopouzdanja, shvatit ćeš da ništa nije toga vrijedno... Ništa. I zapamti, mila moja, da te volim... Digni glavu, ne daj se...
U toj čitavoj mreži misli, mene tješi jedino ona da ću za tjedan dana u ovo vrijeme biti na moru... Vesela, nasmijana, daleko od svakodnevnice, daleko od rutine, daleko od problema, daleko od njega... Oh, happy day!