srijeda, 13.08.2008.

IRON MAIDEN - Split, Poljud - 10.8.2008.

Neznam od kud da počnem...
Još smo svi pod dojmom...
Uglavnom, to je jedan od koncerti koji ćemo pamtiti cijeli život ... (ko i 2 luda dana u Splitu, prvo službeno spavanje na ulici, itd... )





Pa, idemo redom...
Ekipa je krenula vlakom iz Kc prema Splitu 9.8. u 19:41 a stigli su ujutro oko 9 i 15 (vlak je u Zg kasnil sat vremena). Ja sam na moru (još uvijek) pa sam išla iz Vodica autom, i došla naravno prije ovih s vlakom, hehe ...
Koprivnički metalci su zauzeli vagon, a kupei su bili rezervirani na ime - Metalac (), a tim vlakom je osim njih išlo punoo metalaca iz drugih gradova.


("Metalac - Koprivnica" ) (čekanje vlaka)


(u vlaku... neki pokušavaju spavati, ali baš im nije uspjelo previše)
(Bilo je puno zanimljivih događaja u vlaku, neki nisu za javnost, neki jesu, ali to nek Jelena napiše, ipak ja nisam bila tam...)


(prve fotke iz Splita... )


Dočekala sam ekipu na željezničkoj i onda smo sve svi razišli. Uglavnom u potrazi za nečim kaj bi mogli ubiti (izraz potječe iz vlaka, a posle smo ga svi pokupili ... u vlaku su inače ubijali vino, a kaj drugo...), a posle smo sjedili u parkiću ili kafiću u kojem su "slučajno" puštali Maidene. Plan je bio da se nađemo u 2 kod željezničke, ali zbog određenih problema i načekavanja nekih ljudi tek oko pol 3 (možda i kasnije) smo krenuli svi skupa prema Poljudu.

Budući da je Poljud na drugom kraju grada, a niko od nas se ne snalazi po Splitu, trebalo nam je oko pol sata do tam.
Oko Poljuda naravno nema baš hlada, a i ono malo kaj ima bilo je već odavno zauzeto dok smo došli, pa smo se zavukli u sjenu nekih kamiona () i tam malo sjedili (i ležali), a onda smo oko pol 4 počeli ići prema ulazu.


(pred Poljudom)

Slijedilo je skoro 2 sata naguravanja, divljanja, borbe za prvi red i pokušaja preživljavanja u gužvi. Umjesto u 4, kak je bilo predviđeno, pustili su nas unutra tek oko 5 i 20. A onda, čim smo prošli prve zaštitare svi su se zaletili prema glavnom ulazu ko da je pitanje života i smrti (). Puštali su 20 po 20 tak da ipak nije bilo mrtvih (). Onda su nas detaljno pregledali i prekopali (ipak uspješno su prešvercana 2 digitalca) i ušli smo na travnjak (hm... teren, travu su prekrili da se ne uništi). Konačno. Onda smo morali proći još jedan red zaštitara i opet pokazati ulaznicu. Ovaj put na ulazu u Headbanger's pit ().


(prije početka)

I onda počinje još jedna borba za prvi red... prvi red pred pozornicom. Mi mali nismo se uspjeli probiti, pa smo završili negdi u 3 - 4 redu. Na početku nam je bilo svejedno, jer predgrupe nisu bile nekaj posebno zanimljive. Prva je bila Lauren Harris i njezin band, a posle Rising Dream. I jedni i drugi su dobro odsvirali svoje i digli teren na noge (tribine su onda još bile poluprazne, a posle se naravno i to popunilo).


(Lauren Harris)



(Rising Dream)


Tijekom predgrupa mi smo uspjeli biti odgurani iz 3. reda negdi do 8., skoro smo zgaženi i jedva smo došli do zraka među 2-metrašima koji su stajali ispred nas. Popili smo par litara više-manje tople vode, ali bili smo sretni da i to imamo (lol). Pozornicu smo vidli samo povremeno, a slikati skoro da i nismo mogli (zato su slike tak loše, ). Na ulazu smo mislili da je ona gužva najgore kaj nam se može dogoditi, ali već za vrijeme prve predgrupe promijenili smo mišljenje.
Posle Rising Dreama još smo se neko vrijeme pokušavali održati u prvim redovima, no onda je na pozornicu došla neka ženska (navodno neko od organizatora) i rekla da Maideni budu kasnili barem pola sata (). Za to vrijeme smo se mi izvukli iz te najveće gužve (da nebi fakat pregazili nekog od nas malih) i otišli naći ostale naše. To kašnjenje nam je čak i dobro došlo da malo dođemo k sebi i pripremimo se za dalje.

I onda kreće ono koje smo mjesecima čekali >> IRON MAIDEN
Započeli su s pjesmom Aces High, a nakon toga slijede: 2 Minutes To Midnight , Revelations , The Trooper, Wasted Years , The Number Of The Beast , Can I Play With Madness, Rime Of The Ancient Mariner, Powerslave, Heaven Can Wait, Run To The Hills, Fear Of The Dark, Iron Maiden, Moonchild, The Clairvoyant, (možda nije baš točan redoslijed, možda nekaj fali… ), a završili su s Hallowed Be Thy Name.
Pozornica je bila uređena u egipatskom stilu, a pozadina se mijenjala u skladu s pjesmama i albumima. Eddie je čak 2 puta izlazio na pozornicu (). Specijalni efekti su dali posebnu čar cijelom koncertu… bilo je vatre, vatrometa i još puno svega ().
Ma, jednostavno… nezaboravno ().




(ak slučajno neko ne zna, kliknite na slike da se povećaju)





(fotke i snimke nisu baš najbolje, ali bar približno dočaravaju atmosferu...
snimke nedamo na blog, ima ih hrpu na youtube-u...)


Izašli smo na neki sasvim deseti izlaz/ulaz i nismo imali pojma gdi smo, tak da smo narednih sat i pol hodali po Splitu i pokušavali naći bar jednu poznatu ulicu i nekaj za ubiti (ali začas smo skužili da ništ više ne radi, pa smo morali biti gladni do jutra)... i uspjeli smo nekak doći do rive, a onda smo imali još veći problem - gdi spavati. Sve klupice i svi parkovi u gradu su već bili zauzeti. Znamo da je to sve samo radi koncerta, ali fakat smo se iznenadili kolko ljudi spava na cesti. Otišli smo u neki parkić gdi smo izdržali kojih 20 min jer smo se smrzli, a onda smo odlučili otići nekam na toplo, gdi god to bilo. Završili smo u nekom prolazu blizu željezničke. Tam su inače fast food-ovi (5 ili 6 smo ih zbrojili), pa po danu dok sve radi tam se nemre disat od vrućine, a po noći nam je to i pasalo. Po noći ništ ne radi, ali stolovi su vani pa smo spavali na stolu neko vrijeme. I svi ostali stolovi su naravno bili puni (). Pred jutro se rashladilo sve pa smo se opet smrzli, lol.

Oko 6 smo otišli na plažu (Bačvice ). Tam smo se našli sa svima ostalim našima i nastavili spavati do cca 8 dok se neki deda nije došel derati na nas jer smo zauzeli njegovu klupicu... kao kaj mi imamo tu spavati, nek idemo u hotel, itd (). Mi se nismo previše dali smesti nego smo spavali dalje, a ovaj je nakon nekog vremena otišel. E da, našel se tu i drugi deda koji se deral na onog prvog nek nas pusti na miru. A onda još i neka baba koja ne zna gdi je Koprivnica...

Posle smo išli ubiti nekaj za doručak (neki pizzu neki pivu), pa smo se još malo šetali po gradu... uspjeli smo nabaviti i jedan plakat (a još uvijek ne znamo kod koga bude), i upoznali smo se s Eniom (Jelenin frend iz Knina).Onda smo se vratili na plažu i pohitali se u more. Naravno, svi u Iron Maiden majcama, neki i kompletno u odjeći, čak i sa zastavama smo bežali po vodi ( ). Igrali smo picigin, pa onda i picigin na hrčkanje, zgađali se s pijeskom, hrvali se na ramenima, skakali na valove, kopali rupe u pijesku pod vodom (a ja sam opala u svaku posle dok sam sa zastavom bežala okolo i glumila supermena )... ugl, bilo je zanimljivo (). Karnister i ostale flaše smo hladili u moru, a karnister je zato i dobil ime Podmornica ( ).


(na plaži...)


(sušenje odjeće...)

Posle cijelog dana na plaži počeli smo se polako spremati za doma. Od umora smo jedva stajali već i svi su jedva čekali da sjednu u vlak. Moji su došli po mene, ostala sam s njima još malo u Splitu, onda smo se vratili u Vodice, a ostali su otišli u Kc... pretpostavljam da su ovaj put svi spavali cijelim putem...
(@uglavnom da...to je priča za sebe...baba i tip isped našeg kupea koji u snu govori da je pil samo vodu--rofll)




Vinko i Maljak su ovih dana proslavili rođendan... pa dečki, sretan vam 18. rođendan !!
A svi koji nisu bili na Maidenima... nek vam bu žal
To je to za sad... možda ubacimo još koju sliku ili se sjetimo još kojeg važnog (ili manje važnog) detalja koji sam zaboravila spomenuti...
pozdrav!



by Elena + ispravci & neki dodaci by Jelena