08.12.2007., subota
Hopelessness.
|
DA. Farbam se na proljece. Neka svi znaju. Govorim prvi i zadnji put. U crno. Biti cu CHROO! LMAO Je, znam, biti ce se tesko vratiti na plavu, ali zasto ne bih probala? Zivot je kratak i zelim vidjeti kako mi stoji crna kosa. Ako mi ne bude stajala biti ce to kao zajeb kad sam se osisala na kratko. Ali ja uporna. Naravno, moram jednom postati i to. Dakle. Puno sam mnogo ocajna jer zaboravljam hrv jezik pa me strase nacionalni ispiti u drugom srednje. Jebiga filozofiram. AHA! A da sve to vidim s druge strane, da promijenim percepciju i vidim sto drugi ne vide, bilo bi mi divno. Zapravo i jest. Jer ucim se, mijenjam se i ide mi. JEST da sam djelomicno zatucana kao dosada u svojoj staroj paradigmi. Ali ja cu to promijeniti. Sve pocinje sa izazivanje novih kemikalija u tijelu. Novih zivcanih spojeva tako da kad vidim jabuku, osim sto pomislim na crvenu boju, pomislim i na snjeguljicu i sto je sve Snjeguljica radila da bi zaradila za stanarinu kod patuljaka. O da da samo se vi mislite. Disney je bio na LSD-u. Za promjenu treba citati, sve moguce, gluposti da bi naucio da su gluposti ili nasao skriveno znacenje, pa cak i Senou. Jebemu. KAd se vratim uzimam nesto njegovo i zlostavljat cu se dok mi oci ne pocnu krvariti. MUAHAHAHAH! I natjerat cu se da shvatim cemu sluzim. Da jednostavno postojim i postavljam ovakva pitanja. ZATO odlucujem iskoristiti ovaj zivot maksimalno. I promijeniti cu sebe, pa jeboteja, tehnicki imam godinu dana odmora. Jer kao sto vec spomenuh sav ovaj boravak u Americi mi nikako nije stvaran, i sve sto se dogada mi je u magli. Mozda se bas sada moj mozak izrazio kao jako dobar filter. Puna sam nostalgije i boli, ali ta bol je na neki nacin konstruktivna. Sama si uzrokujem tu bol, zapravo sam za sve ja kriva, nacinom razmisljanja, pesimizmom itd. Ali to sam ja. A sad... Za ostatak posta. Zahvaljujem se svima koji su ikad bili uz mene, koji su me slusali i bodrili, ostavljali komentare konstruktivne kritike [ ;) ], utjecali na moj mali svijet. Pozitivno ili negativno. Svi vi ste utjecali na mene, direktno ili indirektno, neki vise neki manje. Ali JESTE! I ono sto je najbitnije, zbog vas sam ono sto danas jesam. Naravno, ovaj post nece biti procitan od strane tih nekih ljudi, ali nema veze. Bar vi znate ^^. Samo se nadam da ce ovaj dio mene ostati tu, biti vidljiv nakon svega sto je bilo, sto jest i sto ce biti. KAtkad znam biti tako vedra. jessss. Danas preporucam: Zanimljiv video. I KNJIGU KOJU CU VAM TUPIT DOK VAM MOZAK NE POPIJE! "KOJI K.... UOPCE ZNAMO?!" izguglajte malo. Obrazujte se pffft. |
