|
|
| veljača, 2007 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Counter Stats
adventure package tours Counter
Ime: Mihael
Nick: Medo
Rođen: 04.10.1991
...This is me...
Blog.hr
MOJI OMILJENI BLOGOVI
Blog moje frendice...cool cura...
Nikol ...fora cura...
...MIHE&KIKI...cool blog
mylife,mylife
...T.aT.u life..obavezno pogledat
...Naj frendice...
...Sasvim obična cura...
...playboyladys...
...whisper my name...
...barbie...
...**i need love**
...bez duse lijepa...
...bad girl...
...Mudre izreke...
Pain is caused by pleasure!!!
Sometimes the perfect person for you is the one you least expect.
Savršena je ljubav ona koja nas cini nesretnima.
Moguce je davati bez ljubavi, ali nije moguce voljeti bez davanja.
Jezik ljubavi nalazi se u ocima.
Ne vjeruj partneru koji nikada ne zatvara oci kada te ljubi.
Jednom kad ostariš žalit ces zbog dvije stvari, zbog onoga što si
propustio, i zbog onoga što si pogriješio. Manje boli pogriješiti nego
propustiti!
Velicina covjeka ne dokazuje se velikim uvredama, nego savjetom da
ne treba vrijedati.
Ljubav je igra za dvoje u kojoj oboje mogu pobijediti.
Ljubav je slijepa i zbog toga joj je tako izoštreno culo dodira.
A true friend is one who holds your hand and touches your heart.
Ljubavni pogled dug je tekst.
Krhka je ta ljubav, koja se od prvog udarca lomi.
Ljubavne rane može izlijeciti samo onaj tko ih je zadao.
Najdraza pjesma:
Halid Beslic
Rana jesen (duet Branka Sovrlic)
Za ljubav nema pravila
ne postoji slovo zakona
niti zadnja prilika
vise nemam vazduha
pucam pored savova
bomba je u grudima
Ja ne znam kako podnosim
ustajem, do tebe dolazim
negdje oko pola dva
nema nigdje nikoga
pored tvoga ulaza
bomba je u grudima
Ref.
Rana, rana jesen evo dolazi
prva kisa vrata otvori
rano moja, gdje si ti
rana, rana jesen opet dolazi
pored mene zivot prolazi
rano moja, gdje si ti
Koliko treba godina
da se kupi nova sudbina
ja to nisam skupio
uzalud sam probao
mladost sam potrosio
samo tebe sanjao
Pusti da te zagrlim
i u sebi vatru osjetim
cijeli svijet sam obisla
nigdje nisam otisla
jer je ljubav ostala
tu na tvojim usnama
Ref. 2x
Isprekidanog daha, u posljednjem trenutku je naprosto uletjela u poluprazni gradski autobus. Spuštajući se na najbliže slobodno mjesto, u pola glasa, onako, samo za sebe upućivala je prijekore na svoj račun. Eto, opet joj se to dogodilo. Umalo da zakasni na posao radi svojih misli. Ali Lea nikada nije dozvoljavala da bilo što pretjerano utiče na njeno raspoloženje, tako da je, kada je autobus krenuo već skoro zaboravila na svoju nevolju. Mirno se zavaljena u sjedalo prepustila svojoj svakodnevnoj igri.
Naprosto je obožavala, da bi skratila dosadno putovanje, kradomice promatrati ljude oko sebe, i onda bi zamišljala kakve li su sudbine tih ljudi. Naravno, da bi se zadovoljila ona je zamišljala priče vezane uz te ljude. Sve su Leine priče morale biti sretne i lijepe, jer drugačije nije išlo. Taman je promatrala lice jedne starije gospođe pokušavajući otkriti njenu priču, kad li se iznenada zaprepašteno trgne i potpuno zaboravi na svoju igru.
Isprva je pomislila da joj se samo pričinilo, jer pokret koji je osjetila je bio tako lagan, gotovo stidljiv kao nešto nestvarno, ali nije bilo tako. Nečija ruka lagano je klizila njenim vratom nadasve intimnim pokretima paleći joj kožu na vratu. Dok je razmišljala što da učini sa nasrtljivim neznancem, njegovi su pokreti bivali sve nježniji i sve topliji. Čula je vlastitu krv kako joj bučno šumi u ušima, a tijelom joj se razlijevala neka prijatna toplina čineći da se osjeća nekako razmekšanom, kao da je cijela od voska. Njena ljutnja i odlučnost netragom su nestali, i Lea zaprepaštena svojim ponašanjem otkrije kako u stvari uživa u tim dodirima. U jednom trenutku je osjetila topao dah na svojoj ušnoj školjci. Da li je to bio lagani poljubac, to nije znala već je zadovoljno zaklopila svoje oči.
Ovo što joj se događa je ono nešto što je oduvijek snivala, i zato se prepustila laganom uživanju.
Ali kako to u životu inače biva, da sve lijepo ima kraj, ovaj put se kraj Leine pustolovine približavao u vidu njene stanice na kojoj je morala sići sa autobusa. Teškom mukom se otrgla iz svojih snova, i ukočenim pokretima digla se sa sjedala. Odlučnim koracima uputila se ka izlazu ne osvrćući se iza sebe. Tek kada se našla na samim vratima skupila je toliko hrabrosti da pogleda iza sebe. Autobus je bio prazan i ona je bila jedini putnik. U nevjerici se ogledavala oko sebe, a istina joj se svojom konačnošću cerila u lice. Sišla je iz vozila, i dok je ono nastavljalo svoj put jedna suza je klizila niz Lein obraz.
...Točno se sjećam svakog trenutka, koji sam proveo s njom. I dan danas kada osjetim parfem koji je nosila stanem i sjetim se..
Doktor je došao kasnije i pozvao Tomu da dođe. Nešto mu je prošaptao, a on je zaplakao i pao na koljena. Teta Katarina me uhvatila za ruku i zavrištala. Ja sam samo bespomoćno sjedio tamo, ne vjerujući dok su mi suze klizile niz obraze.
Odveli su ih da ju vide posljednji put, a ja sam ostao sjediti na stolici; ne shvaćajući.. kako??.. Zašto??
Ustao sam se i nogama kao od olova, korak po korak boreći se sam sa sobom ušao u sobu.
Ležala je na krevetu, plava kosa koju je uvijek držala u repu bila je raširena po jastuku. Usnice koje sam ljubio bile su plave, lice blijedo, bez boje. A njene oči koje sam satima bez prestanka gledao bile su zatvorene. Izgledala je kao mali Anđeo, kao da spava, a ja sam čekao samo da otvori te oči i da se nasmije.. Ali nije.. Više nikada..
Ušao sam s smiješkom u tu malu prostoriju nakrcanu ljudima, svi pomalo pripiti pjevali su neke pjesme. Pogledom proletjeh kroz sobu tražeći nju...
....Kad odjednom suze su krenule teći niz moje lice kada sam se sjetio da je nema. Da je nema u mojim rukama, da nema onog smiješka kojeg je čuvala samo za mene, da nema tih usnica niti tih očiju..
I plakao sam....
I plačem i dan danas kad se sjetim, makar je prošlo puno vremena..
I plakat ću..
Jer ja ju.. još uvijek Volim.
I to je cijela priča .
Pozz
....Kucam... ponovo...
Zvonim... nitko ne otvara.
Idem oko kuće na stražnja vrata, možda su u vrtu. Nema nikoga, sve je zatvoreno. "Andreja!" poviknuo sam.. nema odgovora.. "Andreja!!" Susjedina mala je izašla u dvorište: "Saša dođi.. Andreja je u Draškovićevoj, starci su kod nje, nije dobro... "
Ovaj dio se niti ja ne sjećam najbolje. Znam da sam nešto promrmljao i otrčao doma po auto. "Šta joj je.. Šta joj je.." mislio sam cijelim putem do bolnice
Ušao sam u onaj smrad sterilno čistog prostora koji se može osjetiti samo u bolnicama. Smrad kemikalija pomiješan sa hrpom staraca koji šire osjećaj, ne miris, osjećaj truleži. Nešto je govorila, nisam je bas doživljavao. Gledao sam u punu čekaonicu jeli tu Tomo, njen stari ili majka teta Katarina. "Izvolite" i ruka na mom ramenu me prenulo iz tog stanja. Pogleda ne mičući s čekaonice pitao sam "Andreja Marić, gdje je?" "Ne znam" bio je odgovor. "Šta ne znaš, koj’ kurac stojiš tu, pogledaj mater ti jebem blesavu!!" "Kako se ti to razgovaraš! Je li?!" odgovorila mi je brkata sestra u bijelom... "Jučer je dovezena, Andreja Marić, gdje je?!" U tom trenutku sam snimio njenog starog kako izlazi kroz vrata i ide prema aparatu za kavu.. "Striček Tomo" uzviknuo sam i potrčao prema njemu.. "Gdje je?" pitao sam, ali vidjevši suze u njegovim očima ostao sam skamenjen. "Saša.. Matej je jučer... Potres mozga... vilica... kritično.." je bilo sve sto sam čuo... "Gdje je?!" kroz suze sam prozborio "Gdje je?!". Odveo me gore na prvi kat, a svaki korak je bio teži od drugoga. Teta Katarina je stajala pored vratiju i gledala u njih. Na njoj se vidjelo da je tu cijelu noć proplakala. "Teta Katarina" rekao sam i primio je za ruku.. Ona me zagrlila i kroz jecaje sam čuo kako šapće njeno ime "Andreja.. moja Andreja". Ostao sam s njima jer za drugo nisam imao snage.
Njene oči, miris njene kose, njen osmjeh koji sam gledao dok sam je držao u svojim rukama su mi konstantno letjeli kroz glavu...
Sutra ču objavit zadnji dio svoje priče.
Pozz!!
Pozz….
Napisao sam novu pricu.Malo je prevelika za post jer se
vjerovatno vama neda citat cijelu…
Pa sam odlucio da cu ju podijelit u djelove.
Svaki dan jedan dio.
Ako vam se prica svida molim vas da mi prokomentirate…mozda objavim i
cijelu pricu ako vas zanima kraj…
Da ne duljim:
………………………………………………………………………………………..
Jedna jubavna priča
Mislim da je bilo vrijeme da vam ispričam priču..
Ušao sam s smiješkom u tu malu prostoriju nakrcanu ljudima, svi pomalo pripiti pjevali su neke pjesme. Pogledom proletjeh kroz sobu tražeći nju...
Ustvari da krenem od početka
Tog jutra sam krenuo da kupim cigarete u obližnji dućan, koji je kao i uvijek bio krcat starinama što su se muvali tamo cijeli dan. Sjedili ispred dućana, žicali pare za pivu koju bi odma naiskap popili, pa u roku od minute krenuli u potragu za novom. Već sam ih znao po imenu: Žuti, Joso, Vlaho i Topić. A tko ih ne bi kad koliko god pijani znali su tko je gdje i s kim šta radio. Naša Informativna Služba. Ponekad ih je čak i policija dolazila pitati za pomoć kad je bilo neko sranje na kvartu.. Ukratko znali su sve.
Te noći bila je pretučena.
Nisam za to niti znao dok me Joso nije povukao za ruku i rekao mi sto je bilo. "Mali jucer je bilo sranje kod Andreje." Matej, njen bivši je čekao kod njene kuće da se pojavi. Sam bog zna šta je htio od nje. Tamo negdje iza ponoći, ja sam radio, Ivan moj susjed ju je pratio kući. Pouzdan mali, znao sam da će ju čuvati. "Ivan je u bolnici" nonšalantno je rekao Žuti. "Koj’ kurac" pomislio sam. No priča se već izvrtjela u mojoj glavi.
Matej ju je čekao, ona je došla s Ivanom, ovaj je poludio i prebio ga. Puko je definitivno. Otkako mu je stara poginula, stari mu se propio, Andreja prekinula.. više nije bio svoj. "Neće to samo tako proći!" Joso me je pogledao kroz krvave oči, što od alkohola, što od nespavanja i prošaputao.. "Pazi se mali, znaš da nije sasvim svoj."
Krenuo sam prema njenoj kući..
Ako je dobro bit će doma, ako nije ubit ću ga...
Pozz...
Javljam se iz škole...
Tu profesor nešto melje,a ja ga nis ne kuzim...
Neda mi se ga slušat!!Tip je stvarno glup... uopće ne kuži da ga ne slusam,misli da
pišem neki referat...bas...
Sjedim tu i neznam kaj da kažem.Dan je dosadan,a meni se ništa neda...Umirem
od dosade.Svi frendovi su u kontra smjeni,a s ovim debilima iz razreda neznam kaj bi radil!
Tu bi trebao pisat o povjesti računala,a ja umjesto da pisem tu sjedim ko budala i gledam u
taj jebeni monitor vec 2 sata!!
Upravo smo dobili ocjene iz programiranja web stranica
Dobio sam 5!!!Doslo mi je da nekoga
!!!
Kak sam sretan,jedin sam dobio 5,a sad i 1 iz zalaganja!!
Fakat krasno!! To mi je najmanje trebalo!!Ma nema veze budem ispravio..
Sad moram gasit internet.Profesor se dere!!
Pozz!!
Ej…
Jučer nisam mogo pisat post jer mi je nešto blog zafrkavao…
Uglavnom imao sam neku strašnu volju da se mao raspišem!!
Jučer je u mom kraju bila maškarada…ludnica..
Nije mi se bas dalo ići,ali morao sam zbog mlađe braće!
Jedino kaj sam trebao radit je da malo pripazim na njih…
To i nije bio toliki problem,nije bio niko poznat pa sam slušao mp3 player
i dosađivao se!
Predvečer bila je ludnica… došli su prijatelji!Nismo se dugo vidjeli pa smo otišli
u neku birtiju,malo si popili i pričali.
No došlo je vrijeme da se vratim u društveni dom na zabavu.
Zabava nije bila tako loša,samo svi su bili pijani,i sretni,rasplesani i pijani!
Nisam dugo ostao,jer sam morao ujutro u školu!!...šteta…
Događaja kod kuće se bas ne sjećam… samo mi je najbolje ostalo u sjećanju
poziv od frendice.
Imala je problema s nekim tipom… tuko ju je ili tak neto.Pa me molila za pomoć.
Uglavnom poslije tog poziva otišao sam spavat… i tako je svanulo novo jutro…(fuck)
Mrzim užasno ponedjeljak… da je bar svaki dan subota…
Ali evo nije ni to kraj svijeta!
Danas mi je bilo dosadno u školi.. osim 6 sata!!
Pošto mi je to bio zadnji sat,razrednica me pozvala na razgovor.
Ništa strasno…
Kad sam završio s njom otišao sam na vlak
Ostala mi je još samo jedna stvar za napravit…naći tog tipa koji mi provocira frendicu.
Našao sam ga u vlaku… pa smo malo izjednačili račune!!
On vjerojatno vise ne bude ni pogledao frendicu,a kamoli joj nešto reko!
Istina mene bole šake,ali mi nije žao..Dobio je što je tražio…
A ja sad idem…
Cujemo se…
bay
I evo mene nakon par dana...
Imao sam neke probleme u skoli i kod kuce,ali sve sam rijesio.
...
Konacno vikend
Sav sam sretan i presretan!!
Kad bi bar svaki dan bila subota! Ali nece grom u koprive..
Ovaj post nije nista posebno...samo da upoznate moje najbolje frendove:
Ovo je Dominik.
Moj najbolji frend.Poznamo se 9 godina!
Voli se zezat,humoristican,uvjek spreman pomoc,dobar prijatelj,voli cure,trenutacno je bez cure.(javite mi se ako ste zainteresirane pa cu vam dat njegov broj)
Osim toga voli kosarku (jako).
Decko je sarmantan,njezan,osjetljiv (u nekim stvarima).
Ovo je Amadea.
Ne poznam ju bas najbolje,ali s njom sam se poceo druzit negdje u 7 razredu.
Cool cura,draga osoba,dobra frendica,spremna pomoc,uvjek za zajebanciju,otkacena...
S njom mozes pricat o svemu,zna davat dobre savjete,cijeni svoje prijatelje...
Njih dvoje su jedni frendovi kojima je stalo do mene.
Vas koje nisam spomenuo,nemojte se ljutit jer nemam vase slike.
Bay
Rafaela
Znadeš il što znači tvoje ime??
Tada znaš što tvoje biće znači za mene,najdraža.
Ti si dotaknula moju dušu,izlječila je!
zaljubio sam se u tvoju ljepotu kao i drugi.Slušam
o kaljuži kroz koju gaziš....
Govore.Ne znaju, ne vide oni ljepotu
tvoje duše.
Molim te, jedina, nemoj im je pokazti.
Ne smiju vidjeti kako je krhko i ranjivo tvoje srce.
Nesmiju znati da su se naše duše pronašle.
Pusti, Rafaela, neka teče vrijeme.
Bio sam rijeka.
Ti si moje more.
Toliko toga treba još učiniti, znam, još smo mladi.
Ne bojim se, ljubavi, mi smo jedno.Sve vjetrove mi ćemo izdržati
i nitko nam nikada na put neće stati.
Svakog dana naše će strasti rasti,dok nas jednog dana na kraju smrt ne rastavi.
Ail ne brini Rafaela.Možda na ovom svijetu naša ljubav prestaje,ali znam da ćemo
nastavjet živjet u vječnosti.Zauvjek.
Vjerojatno svi znate koji je prekosutra sutra dan!!!
Valentinovo…
Mrzim taj dan! Svi su sretni osim MENE jer
taj dan mogu provesti sa svojom najdražom osobom!
Pretpostavljam da ste pripremali za taj dan neko vrijeme.
Ja se bas ne zamaram tim stvarima jer mene zapravo niko niti ne sjeti!
Ljudi muci vas jer ne znate sto bi poklonili svom dragom dečku/curi?!?!
Svi vi ste prolupali!Bit Valentinova nije u poklonima i ne znam u kakvim sve glupostima!
Na Valentinovo trebali bi se sjetit na svoje prijatelje i simpatije,a ne se natjecati ko bude kupio ljepši dar!!
Dečki ja pretpostavljam da ce se vašim curama biti jako drago ako joj poklonite lijepu
Crvenu ružu,ili da ju nekud izvedete na neko lijepo,tiho i romantično mjesto!!
Ko zna možda joj to bude Valentinovo kojeg će zauvijek pamtiti zbog TEBE!
„Vrhunac ljudskog života jest osobnost podijeljena u zagrljaju
intimne ljubavi!!“
Iskoristite taj dan i doživite vrhunac ljudskog života! Siguran sam da će vam se svidjeti!
Ljudi danas LJUBAV definiraju na čudan način!
Nekima je novac na prvom mjestu i tu dolazi do problema.
Živjeti s nekim zbog toga jer ima puno novaca to vi zovete ljubavlju! Sad konačno shvaćam kaj su nam htjeli objasniti kad su govorili naši pokojni bake i djedovi :“ Nije sretan onaj tko puno ima, sretan je onaj tko malo treba.“
Danas drugačije gledam na te stvari! Shvatio sam bit života i iskreno se nadam da negdje vani postoji ista takva osoba koja shvaća o čemu pričam.
Na svijetu bi bilo ljepše kad bi ljudi razmišljali o svojim postupcima.
Kad ste zadnji put učinili nešto korisno,a da to nije za sebe!
Eto vidite ja sam se zapitao to pitanje koje vas pitam i iskreno mogu reci da već dugo nisam!
Zar ne bi bilo ljepše da za ovo Valentinovo iznenadimo nekog,da se ne bi svi osjećali žalosno i usamljeno…
Pozz...
Evo posto jucer nisam naoisao post,danas cu vam se oduziti pricom..
Svi koji ovo citate znajte da ovaj tekst nema nikakve veze sa stvarnoscu,to je plod moje maste!!
E...da ako nije problem samo mi prokomentirajte....
Prica nema naslov,nije ni bitan....pazljivo citajte...
...........................................................................................................................
Nakon više ni sam ne znam kojeg lista papira kojeg sam zgužvao, poderao, te potom spalio u plamenu njene starinske peći, shvatio sam da više zaista nije bitno kako ću ovo započeti, i kako završiti. Ništa više nije važno.
Ispijam čašu slatkog crvenog vina kojeg sam donio za posebnu prigodu, kao što je ova trebala biti. Posebna prigoda, zaista. Ovo je trebala biti samo još jedna klišeizirana romantična večer na njenom balkonu, uz neke sitne grickalice i ovo vino, pod vedrim zvjezdanim nebom... tralala, kako bi to neki nastavili, izgovarajući čudesne formule od kojih bi ženske naprosto svršavale. Normalno da sam i ja znao takvo što pričati, ta ja sam ipak muško, a muško je uvijek onaj koji se više trudi oko ženske, i zato sam to morao znati.
Ružu sam iz viđenja poznavao već jako dugo. Malen je ovo gradić, i na neki način svi svakog poznaju. Ako ništa drugo, onda si navikao na ista lica koja svaki dan srećeš na ulici. Tako sam ja nju poznavao do prije tri mjeseca. Primjećivao sam ju, divio se njenoj prirodnoj ljepoti koja nikad nije tražila šminku ili bilo što drugo; i baš zato što je bila tako prelijepa, nisam se previše nadao da bi ona mogla uočiti nekog kao što sam ja.
No, jednim slučajem smo se susreli u knjižnici, te počeli razmjenjivati mišljenja, i to je bio način na koji sam ju upoznao. Ubrzo smo počeli izlaziti na kavu, znali smo šetati po gradu satima, ili jednostavno sjediti u parku na klupi i razgovarati o svemu i svačemu.
Kako smo se upoznali, počeli smo si povjeravati stvari koje inače o nama nitko nije znao. Time smo se samo još više zbližili. Između nas je planula strasna ljubav. Mogao sam vidjeti da me voli, u njenom pogledu, vidio sam cvijet istog imena kao što je njeno. Nikad nisam bio sretniji u životu, jer sam konačno imao nekog kraj sebe da bude tu kad se osjećam usamljeno.
I ona je meni pričala svoje priče, kako je vrlo rijetko sretala ljude koji je nisu pokušali iskoristiti na neki način, govorila mi je da je, već s četrnaest godina imala problema s dečkima koji su ju htjeli samo u krevetu. Kako se ona počela emotivno otvarati prema meni, shvatio sam koliko je Ruža lijepa i krhka iznutra, koliko je emotivno profinjena, i zato sam zaista ponekad mislio da nitko na ovom svijetu nije dostojan nje.
Jedne sam večeri, sjedio kod kuće, dobro utopljen u dvije deke, gledao neki jeftini ljubić. Nisam ja to zapravo ni gledao, ali bio je to dobar način da se ispere mozak. Najednom sam čuo neku buku koja je dolazila sa ulice kroz moj balkon. Imam stan koji gleda djelomice na sam centar-korzo grada, slavna pidžama, kako su ljudi nazivali moju zgradu.
Polako sam se došuljao do vrata balkona, i tiho, prateći sjenu, približio se ogradi da bih bolje gledao što se zbiva. Dolje su bili mladić i djevojka, sa svojih, možda, najviše šesnaest godina. Svađali su se. Prepirali oko nečeg, što bi inače ljudi nazivali osobnim stvarima, no sad je cijeli centar orio kako su se derali. Djevojka se rasplakala. Mladić ju je uhvatio za zapešća obje ruke, sad je gledajući ju u oči, smrtno ozbiljan, rekao: "Mo'š ti bit dobra koka i sve, ali ak’ mi nećeš dat' onda ću nać nekog tko 'oće! Šta ćeš mi ti? Već smo mjesec dana ovako! Kad će nešto već bit'? Koliko moram čekat' da dobijem malo?" Djevojka je jecala u suzama, jedva dolazeći do daha, u isto vrijeme ga moleći da ju ne napusti, da ga voli, ali da ne može to učiniti za njega.
Eto, znači, sve što je on želio je seks, čisti tjelesni doživljaj za jednu noć, a on to nije dobio, zato što se djevojka zaljubila, i očekivala je nešto mnogo više od njega. Sad je to sve propalo. Primjećivao sam kako je dečko spuštao svoje ruke po njezinom tijelu gdje ne treba, a kad bi ga ona spriječila, postajao je još ljući. Shvatio sam. Ona ga je voljela, ali on ju je samo želio iskoristiti.
Vrativši se u svoju sobu, počeo sam intenzivno razmišljati o tome što sam sad na neki način i sam doživio. Shvatio sam koliki sam ja sretnik što imam prekrasnu djevojku koja me voli, koju ja volim, bio sam sretan što imam nekog s kim sam mogao razmjenjivati mišljenja. Prelijepa pametna djevojka koja je samo petnaest minuta hoda odavde, apsolventica logike i sociologije, a ja, profesor engleskog i njemačkog, honorarni novinar, čisto da platim račune za stan. Na neki način smo se našli, rekli bi, dvoje mladih intelektualaca u ovom surovom svijetu. Možda je to i bio razlog zašto smo si toliko odgovarali, ne znam, ali ovo je bila prilika za sretan život, koju sam, možda rano (neki bi rekli) odlučio prihvatiti.
Shvatio sam da ja imam obavezu i dužnost, nastojati biti dobar s Ružom gdje god i kako god mogu, zarekao sam se da ću se truditi iz dna svoje duše.
Ubrzo mi je misao uletjela u glavu: ja ću paziti na nju, i vjerujem da bi i njoj i meni, ili nama zajedno život bio lijep, ali što ako se njoj dogodi nešto na što ja ne mogu utjecati? Što ako ju netko povrijedi? Što ako ju netko povrijedi dok mene slučajno nema? Dok je ona negdje vani? Da, mogao bih se osvetiti toj osobi, mogao bih vratiti istom mjerom, ali agresija za sobom povlači drugu agresiju, i bilo bi plitko i primitivno postati druga karika u tom lancu. Morao sam ju na neki način zaštititi, ali što tu mogu ja? Ovaj svijet je opasan za sve, ali za nekog tako krhkog i nježnog kao što je Ruža, svijet je i više nego opasan. Morao sam nešto poduzeti, zbog nje, zbog nas.
U taj tren sam shvatio da svijet pun prijetnji i opasnosti nije svijet za nas, da nema koristi od života koji se svodi na životinjsku nagonsku borbu za preživljavanje i dominaciju.
Ovaj svijet nije bio dostojan Ruže.
Ja sam ovdje, iako nebitan, uvijek s njom i za njom, gdje god ona pošla.
I tako me ona prije desetak sati pozvala da joj se pridružim u provođenju večeri u njenom stanu. Bila je to dobra ideja, kupiti bocu Rose-a, vrlo dobrog vina, berba 1997. Dao sam više novaca za tu bocu, ali ništa nije bilo preskupo za nju.
Njen stan, skromno ali vrlo ukusno uređenih četrdeset kvadrata, na petom katu. Njen poveći usječeni balkon gledao je na cijelo naselje u kojem je živjela. Poprilično veliko područje s planski postavljenim cestama i ulicama. Podsjećalo je malo na ona idilična američka predgrađa s velikim drvenim kućama, gustim travnjacima i cvijećem pred ulazom. Nažalost, to je izgledalo samo odozgo, s njenog balkona, ali istina je bila, da je svaka ta kuća, svako malo domaćinstvo, imalo svoju priču, svoje mračne tajne, i upravo zbog tih malih mračnih tajni, ja sam se bojao za Ružu, bojao sam se da ju ne upropaste.
Pozvonio sam i ona mi je otvorila gotovo odmah, kao da je stajala iza vrata i osluškivala kad ću se ja pojaviti. Bila je odjevena u svoju crvenu kućnu trenirku sa dvije bijele crte koje su se spuštale niz bokove nogavica skroz do kraja. Na sebi je imala bijelu usku majicu kratkih rukava, a kestenjasta ravna kosa joj se spuštala skroz preko ramena do sredine leđa. Poljubila me za pozdrav.
Unutra je bilo zamračeno, osim svjetla ekrana kompjutora i televizora, još je samo malo svijetla dopiralo iz peći koja je grijala ove jesenje dane. Imala je starinsku peć, originalno na drva, ali je prije nekoliko godina u nju ugrađen plinski plamenik, i tako je, ona, unatoč velikim kovanim vratima i staklenom površinom kroz koju bi se trebali vidjeti komadi drveta, grijala na plin.
Pokazala mi je hrpu grickalica koje je kupila za ovu priliku, a ja sam pokazao vino. Iznenadila se kad je vidjela što sam kupio. Nakon što mi je pokazala neke nove stvari na svom kompjutoru, pogasili smo svjetla i utišali sve što je pravilo ikakav zvuk. Sjela je na balkon i dozivala mene, a ja sam bio zauzet otvaranjem boce u mraku.
Brzo sam ubacio cijelu bočicu izmrvljenih tableta koje sam u međuvremenu kupio u bocu i promiješao staklenim štapićem koji se tamo našao. Ponio sam i čaše.
Sjedili smo i razgovarali o nama. Kovali planove. Ispričao sam joj što sam doživio neku večer. Popila je oko dvije čaše vina, kad je rekla da joj se vrti i da želi odmah leći. Uzeo sam ju u ruke i odnio na kauč u dnevnu sobu. Jednom sam ju rukom prigrlio, a drugom ju držao za ruku, govoreći da će sve biti u redu, da samo diše duboko. Poslušala me je, i čvrsto stisnula moju ruku, trudeći se disati, što je, doduše i uspijevala, ali joj se toliko vrtilo u glavi i bilo joj muka, da se grčila od boli. Na njenom čelu je brzo probio hladan znoj Gledala me je ravno u oči, pogledom punim ljubavi, punim suza, od boli, upitala me je što joj se događa. Rekao sam joj da se ne brine, da će sve biti u redu. Kad joj stisak više nije imao snage, izvukao sam ruku, i pokrio ju, utoplio. Da se ne prehladi
Sada sjedim, ispijam drugu polovinu druge čaše istog vina. Možda sam više navikao na alkohol, pa će mi možda biti potrebna i treća čaša. Završavam ovaj tekst na listu njene bilježnice, pišem s njenim najdražim perom. Policija će uskoro stići, nazvao sam ju prije koju minutu. Sad ću uskoro prekinuti s pisanjem, da bih legao i pridružio se svojoj dragoj. Poljubit ću ju za laku noć, kao što sam uvijek i radio: u čelo, a zatim, u usne, nježno. Ovaj svijet nije vrijedan takve ljepote kao što je ona svojim duhom, umom i tijelom bila. Moja Ruža i ja... zajedno... u vječnosti,
zauvijek.
Konacno...
Krenuo ja u skolu!!
Popoustila je ta viroza koja nas sve lovi.. Katastrofa..
Al evo kaj je tu je!!
Danas sam imal uobicajen dan u skoli..
Tuko sam djecu,ukokla 2 dilera .. hehe
salim se normalno!!
Sve u svemu dan je poceo fakat lose...
1.skoro sam zakasnil na vlak!!
2.zaboravil sam mjesecnu kartu!!pa da stvar bude jos gora ulovil me kondus...pocel mi je pisat kaznu..kad sam videl cifru koju pise odmah me pocela boljet glava 
,ali evo i na ovom svijetu postoje ljudi koji naju pomoc! na kraju neka cura me izvukla...makar nisam to zavrijedil,a ja budala nisam joj ni hvala reko 
3.zakasnil sam na 1 sat..sva sreca da me nije profesorica zapisala,ali posto me nije zapisal pitala me gramatiku! ajde to sam bar dobil 5!!
4.profesor iz povjesti pital je cijeli sat...knjige nisam ni pogledo!!..bil je jako lose volje,a meni pobjegne nesto u vezi njegove zene!odmah me istjeral van iz razreda!! bar me nije pital hihi.. poslje sam doznal da se proesor posvadal sa zenom
nije mi bilo svejedno pa sam mu se otiso ispricat.
5.neki lik iz razreda napravil je neki zajeb.. normalno ja kriv!!
sad moram napisat referat o toleranciji. to mi bar nije problem
6.konacno se sjetim da imam sa sobom mp3,kad ono prazna baterija..krenul sam kupi novu kad ono ostavil sam doma svu lovu!!
7.to s lovom je dosta veliki problem jer na povratku iz skole nisam si mogo kupit kartu!
na moju srecu nije doso kondus
8.konacno evo mene doma..
9.nece upalit racunalo!!
ludnica,sav sam presretan!!!
Ma bolje da vise nis ne pricam..jer ovo je stvarno los dan!!
Hy..
Ne znam kaj da kazem..
Sve je ovo cista pusiona!!
Bolestan sam vec par dana...umirem od dosade!!
Po cijele dane visim na internetu
Procital sam puno vasih blogova,na nekima nisam ostavljal komentare jer jednostavno nisam imal rijeci!!
Za sve vas koji ste bolesni preporucit cu vam kak da si skratite vrijme!!
...
Ako ste uživali u filmovima poput 'Prljavog plesa' i 'Flashdancea' zasigurno će vam se svidjeti redateljski debi koreografkinje i plesačice Anne Fletcher.Naime radi se o filmu:
......... STEP UP ........
Ukratko:
...Tyler Gage (Channing Tatum) je inteligentni mladić iz siromašnog dijela Baltimorea, ali i iskusni maloljetni delikvent koji zbog nemirnog duha srlja iz jedne nevolje u drugu. Nakon što zajedno s prijateljima složi nepodopštinu u elitnoj srednjoj školi za primijenjenu umjetnost, Tyler završava na sudu gdje dobiva kaznu odrađivanja društveno korisnog rada – u školi u kojoj je i napravio spaćku. Isprva želi imati što manje doticaja s učenicima, no kada upozna prelijepu balerinu Noru (Jenna Dewan) koja mu odluči pružiti priliku i naučiti ga plesati, Tyler mijenja mišljenje. Suprotno svim očekivanjima, Tyler polako ulazi u njen svijet i otkriva vlastiti plesački talent, dok ona postaje svjesna da bi upravo on mogao biti partner koji joj je potreban za uspješnu karijeru.
Glazbnu podlogu o ovom filmu čine:
Ciara, Sean Paul, Keyshia Cole, Chris Brown, Petey Pablo, Mario, Samantha Jade, Gina Rene, Jamie Scott, Drew Sidora, Novel, Youngbloods, Anthony Hamilton i Yung Juc...
- Decki vama se vjerovatno ne dolazi u obzir da gledate ovaj film,makar meni se film dopao!
-Evo neznam kaj da vise kazem osim vama cure da si nabavite film i pogledate ga jer ce vam se vjerovatno svidat muska podloga.
E da... evo vam jos malo slika!
pozz..
Pozz ljudi...
Ovaj post danas pisem samo zbog jedne stvari!
Evo da ne duljim... Kladio sam se sa frendicom...
Zbog cega? to mozete pogledat na njezinom blogu
....::::**little thinker bell story**::::....
E sad... ak dobim okladu... na Valentinovo moram objavit ljubavno pismo curi!!
To i nije tak strasan problem,problem je to da ja nevolim Valentinovo,a sad i jos k tome moram objavit pismo!!
Samo se nadam da to pismo nebude procitla cura kojoj sam to posvtio!
Na VAMA blogrima je sve!!! Vi ste kljuc svega toga!!
Popmozite!!!
Please!!!
Bok ljudi!!!
Evo malo prije sam se probudio i odmah šokantne vijesti!!
Rekla mi frendica da njezin frend ide u iraq
To ju je jako tesko pogodilo!!Boji se da ga budu ubili,a ja sam tu bespomocan.
Da sam na njezinom mjestu vjerojatno bi me mucio isti problem.
Pa dobro recite vi meni kak se čovjek nebi bojal kad u tom jebenom ratu pogibaju toliki mladi!
… i sve to zbog jebene nafte!!...
Ma dobro recite vi meni kam to vodi kam????
Svaki dan na vijestima ista prica!!
U eksploziji autobsa poginulo x djece x mladića….
Di je tome kraj?!Tisuće i tisuće bijeli ruža savakog dana završi na grobovima djece i mnogih drugih nevinih civila!
Ja znam kak je to kad izgubiš blisku i sebi dragu osobu.Na neki način osjećam se krivim.
Već neko vrijeme Hrvatska se sprema u europsku uniju, pa da bi se dokazali nas glupi predsjednik odluči je poslat hrvatske vojnike u iraq da dokažu uniji da imamo dobre vojnike!
Kolko treba naših prijatelja,članova obitelji ili neki bliži rod umrijeti za hrvatsku da bi nekome udovoljili!
Nebi nam bilo ljepse bez europske unije?!Svi bi bili sretni i sigurniji.
Svi vi vjerovatno mislite: „pa kaj to mene briga kaj tam ljudi umiru“,a da mi je znati kak bi razmisljali da ste vi na njihovom mjestu ili da je tamo negdje vas otac ili brat?!
Pitam se jesam ja jedini koji razmislja o tim stvarima?Mozda nisam.
Ko zna?????
Evo da vas malo preporucim posto da nebudete rekli da ne mislim na vas!!!
mary
kikiimihe
crazyblond
toocrazy
Rokerica
Da nebi mislil da sam neki opsjednut manijak!!
...za ovo je trebalo dosta truda...
komentirajte mi ovo!!!
PLEASE!!!!!!!!
8888 8888888
888888888888888888888888
8888:::8888888888888888888888888
8888::::::8888888888888888888888888888
88::::::::888:::8888888888888888888888888
88888888::::8:::::::::::88888888888888888888
888 8::888888::::::::::::::::::88888888888 888
88::::88888888::::m::::::::::88888888888 8
888888888888888888:M:::::::::::8888888888888
88888888888888888888::::::::::::M88888888888888
8888888888888888888888:::::::::M8888888888888888
8888888888888888888888:::::::M888888888888888888
8888888888888888::88888::::::M88888888888888888888
88888888888888888:::88888:::::M888888888888888 8888
88888888888888888:::88888::::M::;o*M*o;888888888 88
88888888888888888:::8888:::::M:::::::::::88888888 8
88888888888888888::::88::::::M:;:::::::::::888888888
8888888888888888888:::8::::::M::aAa::::::::M8888888888 8
88 8888888888::88::::8::::M:::::::::::::888888888888888 8888
88 88888888888:::8:::::::::M::::::::::;::88:88888888888888888
8 8888888888888:::::::::::M::"@@@@@@@"::::8w8888888888888888
88888888888:888::::::::::M:::::"@a@":::::M8i888888888888888
8888888888::::88:::::::::M88:::::::::::::M88z88888888888888888
8888888888:::::8:::::::::M88888:::::::::MM888!888888888888888888
888888888:::::8:::::::::M8888888MAmmmAMVMM888*88888888 88888888
888888 M:::::::::::::::M888888888:::::::MM88888888888888 8888888
8888 M::::::::::::::M88888888888::::::MM888888888888888 88888
888 M:::::::::::::M8888888888888M:::::mM888888888888888 8888
888 M::::::::::::M8888:888888888888::::m::Mm88888 888888 8888
88 M::::::::::::8888:88888888888888888::::::Mm8 88888 888
88 M::::::::::8888M::88888::888888888888:::::::Mm88888 88
8 MM::::::::8888M:::8888:::::888888888888::::::::Mm8 4
8M:::::::8888M:::::888:::::::88:::8888888::::::::Mm 2
88MM:::::8888M:::::::88::::::::8:::::888888:::M:::::M
8888M:::::888MM::::::::8:::::::::::M::::8888::::M::::M
88888M:::::88:M::::::::::8:::::::::::M:::8888::::::M::M
88 888MM:::888:M:::::::::::::::::::::::M:8888:::::::::M:
8 88888M:::88::M:::::::::::::::::::::::MM:88::::::::::::M
88888M:::88::M::::::::::*88*::::::::::M:88::::::::::::::M
888888M:::88::M:::::::::88@@88:::::::::M::88::::::::::::::M
888888MM::88::MM::::::::88@@88:::::::::M:::8::::::::::::::*8
88888 M:::8::MM:::::::::*88*::::::::::M:::::::::::::::::88@@
8888 MM::::::MM:::::::::::::::::::::MM:::::::::::::::::88@@
888 M:::::::MM:::::::::::::::::::MM::M::::::::::::::::*8
888 MM:::::::MMM::::::::::::::::MM:::MM:::::::::::::::M
88 M::::::::MMMM:::::::::::MMMM:::::MM::::::::::::MM
88 MM:::::::::MMMMMMMMMMMMMMM::::::::MMM::::::::MMM
88 MM::::::::::::MMMMMMM::::::::::::::MMMMMMMMMM
88 8MM::::::::::::::::::::::::::::::::::MMMMMM
8 88MM::::::::::::::::::::::M:::M::::::::MM
888MM::::::::::::::::::MM::::::MM::::::MM
88888MM:::::::::::::::MMM:::::::mM:::::MM
888888MM:::::::::::::MMM:::::::::MMM:::M
88888888MM:::::::::::MMM:::::::::::MM:::M
88 8888888M:::::::::MMM::::::::::::::M:::M
8 888888 M:::::::MM:::::::::::::::::M:::M:
888888 M::::::M:::::::::::::::::::M:::MM
888888 M:::::M::::::::::::::::::::::::M:M
888888 M:::::M:::::::::@::::::::::::::M::M
88888 M::::::::::::::@@:::::::::::::::M::M
88888 M::::::::::::::@@@::::::::::::::::M::M
88888 M:::::::::::::::@@::::::::::::::::::M::M
88888 M:::::m::::::::::@::::::::::Mm:::::::M:::M
8888 M:::::M:::::::::::::::::::::::MM:::::::M:::M
8888 M:::::M:::::::::::::::::::::::MMM::::::::M:::M
888 M:::::Mm::::::::::::::::::::::MMM:::::::::M::::M
8888 MM::::Mm:::::::::::::::::::::MMMM:::::::::m::m:::M
888 M:::::M::::::::::::::::::::MMM::::::::::::M::mm:::M
8888 MM:::::::::::::::::::::::::MM:::::::::::::mM::MM:::M:
M:::::::::::::::::::::::::M:::::::::::::::mM::MM:::Mm
MM::::::m:::::::::::::::::::::::::::::::::::M::MM:::MM
M::::::::M:::::::::::::::::::::::::::::::::::M::M:::MM
MM:::::::::M:::::::::::::M:::::::::::::::::::::M:M:::MM
M:::::::::::M88:::::::::M:::::::::::::::::::::::MM::MMM
M::::::::::::8888888888M::::::::::::::::::::::::MM::MM
M:::::::::::::88888888M:::::::::::::::::::::::::M::MM
M::::::::::::::888888M:::::::::::::::::::::::::M::MM
M:::::::::::::::88888M:::::::::::::::::::::::::M:MM
M:::::::::::::::::88M::::::::::::::::::::::::::MMM
M:::::::::::::::::::M::::::::::::::::::::::::::MMM
MM:::::::::::::::::M::::::::::::::::::::::::::MMM
M:::::::::::::::::M::::::::::::::::::::::::::MMM
MM:::::::::::::::M::::::::::::::::::::::::::MMM
M:::::::::::::::M:::::::::::::::::::::::::MMM
MM:::::::::::::M:::::::::::::::::::::::::MMM
M:::::::::::::M::::::::::::::::::::::::MMM
MM:::::::::::M::::::::::::::::::::::::MMM
M:::::::::::M:::::::::::::::::::::::MMM
MM:::::::::M:::::::::::::::::::::::MMM
M:::::::::M::::::::::::::::::::::MMM
MM:::::::M::::::::::::::::::::::MMM
MM::::::M:::::::::::::::::::::MMM
MM:::::M:::::::::::::::::::::MMM
MM::::M::::::::::::::::::::MMM
MM:::M::::::::::::::::::::MMM
MM::M:::::::::::::::::::MMM
MM:M:::::::::::::::::::MMM
MMM::::::::::::::::::MMM
MM::::::::::::::::::MMM
M:::::::::::::::::MMM
MM::::::::::::::::MMM
MM:::::::::::::::MMM
MM::::M:::::::::MMM:
mMM::::MM:::::::MMMM
MMM:::::::::::MMM:M
mMM:::M:::::::M:M:M
MM::MMMM:::::::M:M
MM::MMM::::::::M:M
mMM::MM::::::::M:M
MM::MM:::::::::M:M
MM::MM::::::::::M:m
MM:::M:::::::::::MM
MMM:::::::::::::::M:
MMM:::::::::::::::M:
MMM::::::::::::::::M
MMM::::::::::::::::M
MMM::::::::::::::::Mm
MM::::::::::::::::MM
MMM:::::::::::::::MM
MMM:::::::::::::::MM
MMM:::::::::::::::MM
MMM:::::::::::::::MM
MM::::::::::::::MMM
MMM:::::::::::::MM
MMM:::::::::::::MM
MMM::::::::::::MM
MM::::::::::::MM
MM::::::::::::MM
MM:::::::::::MM
MMM::::::::::MM
MMM::::::::::MM
MM:::::::::MM
MMM::::::::MM
MMM::::::::MM
MM::::::::MM
MMM::::::MM
MMM::::::MM
MM::::::MM
MM::::::MM
MM:::::MM
MM:::::MM:
MM:::::M:M
MM:::::M:M
:M::::::M:
M:M:::::::M
M:::M::::::M
M::::M::::::M
M:::::M:::::::M
M::::::MM:::::::M
M:::::::M::::::::M
M;:;::::M:::::::::M
M:m:;:::M::::::::::M
MM:m:m::M::::::::;:M
MM:m::MM:::::::;:;M
MM::MMM::::::;:m:M
MMMM MM::::m:m:MM
MM::::m:MM
MM::::MM
MM::MM
...ovoj sam curi posvetio vise paznje pogotvo na licu....
. ...
.''.' . '.
. '' ".'.:I:.'.. '.
.'.:.:..,,:II:'.'.'.. '.
.':.'.:.:I:.:II:'.'.'.'.. '.
.'.'.'.'::.:.:.:I:'.'.'.'. . '
..'.'.'.:.:I::.:II:.'..'.'.. .
..'.'':.:.::.:.::II::.'.'.'.'.. .
..'.'.'.:.::. .:::II:..'.'.'.'.'. .
.':.''.':'.'.'.:.:I:'.'.'.'.'.. '.. ..
':. '.':'. ..:.::.::.:.'..' ':.'.'.. ..
.:.:.':'. '.:':I:.:.. .'.'. ': .'.. . ..
'..:.:'. .:.II:.:.. . .:.'. '.. '. . ..
.. :.:.'. .:.:I:.:. . . ..:..:. :..':. . '.
.:. :.:. .:.:I:.:. . . ..:I::. :: :: .. ..
.. :'.'.:. .:.:I:'. ..:.:I:. :: ::. . '.
'..:. .:.. .:II:' ,,;IIIH. ::. ':. .
.:.::'.:::..:.AII;, .::",, :I .::. ':. .
:..:'.:II:.:I: ,,;' ' .;:FBT"X:: ..:.. ':. . .
.. :':III:. :.:A"PBF;. . .P,IP;;":: :I:..'::. . ..
. .:.:II: A.'.';,PP:" . . ..'..' .: :.::. ':... . ..
. .: .:IIIH:. ' '.' . ... . .:. :.:.. :... .'
. .I.::I:IIA. .. ... ..::.'.'.'.: .. . .
.:II.'.':IA:. .. ..:. . .:.: .''.' .. . .
..::I:,'.'::A:. . .:'-, .-.:.. .:.::AA.. ..:.' .. .
':II:I:. ':A:. ..:' ''.. . : ..:::AHI: ..:..'.'.
.':III.::. 'II:.:.,,;;;:::::". .:::AHV:: .::'' ..
..":IIHI::. . "I:..":;,,,,;;". . .:AII:: :.:' . .
. . IIHHI:..'.'.'V::. ":;;;" ...:AIIV:'.:.' .. .
. . :IIHI:. .:.:.V:. ' ' . ...:HI:' .:: :. . ..
. . ':IHII:: ::.IA.. .. .A .,,:::' .:. .
:. ...'I:I:.: .,AHHA, . .'..AHIV::' . . : ..
:. '.::::II:.I:.HIHHIHHHHHIHHIHV:'..:. .I.':. .. '.
. . .. '':::I:'.::IHHHHHHHHMHMHIHI. '.'.:IHI.. ' ' '.
':... . ''" .::'.HMHI:HHHHMHHIHI. :IIHHII:. . . . .
:.:.. . ..::.' .IV".:I:IIIHIHHIH. .:IHI::'.': '.. . .
. .:.:: .. ::'.'.'..':.::I:I:IHHHIA.'.II.:...:' .' ... . '..
'..::::' ...::'.IIHII:: .:.:..:..:III:.'::' .' . .. . .
'::.:' .'' .. :IIHI:.:.. ..: . .:I:"' ...:.:. .. .. ..
.:..::I:. . . . .IHII:.:' .. ..".::.:II:.:. . ... . ..
.. . .::.:.,,...-::II:.:' . ...... . .. .:II:.:: ... .. ..
..:.::.I . . . .. .:. .... ...:.. . . ..:.::. :.. . ..
.'.::I:. . .. ..:.... . ..... .. . ..::. .. .I:. ..' .
.'':.: I. . .. ..:.. . . .. ..... .:. .:.. .:I.'.''..
. .:::I:. . . .. .:. . .. .. . ... .:.'.'I' . ...
. ::.:I:.. . . . ....:. . . .... .. .:...:.:.:. ''.''
'.'::'I:. . .. ....:. . .. . .. ..' .'.:..:.. '
:. . . .. .. .:.... . . .... ... . .:.:.:.. '.
:. . . . .. .:.... . . ........ .:.:.::. . .
:. . . . . . .. .::..: . ..:.. . ::.:.:.. . .
:.. . . . . . .. ..:.: .. .. .:. .. ':::.::.:. . .
':.. . . . . .. .. ...::' .. .. . .:. . V:I:::::.. . :.
::. . . .. .. ... .:.:: .. . . .. .. . VI:I:::::.. ''B
:.. . . .. ..:.. ..I:... . . . .. ... . VII:I:I:::. .'::
':.. . . . .. ..:..:.:I:.:. . . .. . .:. . VHIII:I::.:..':
::.. . . .. ..:..:.HI:. . . . .... . :HHIHIII:I::..:
':. . . .. .. ..:.:.:HI:. . . .. ..... . HHHHIHII:I::.'
:.. . . . .. .:.:.:.HI:. . . .. ... . IHHHHIHHIHI:'
:.. . . . .. ..:..IH:. . . .. .. ,,, . 'HHHHHHHHI:'
':.. . . .. ..:.:.:HI.. . . .. . :::::. MIH:"""'
:. . . . .. ..::.:.VI:. . . .. .:::'::. HIH
:.. . . .. .:.:.:.V:. . . . ...::I"A:. HHV
:. . . . .. ..:.:.V:. . . ....::I::'.HV:
:. . . . . .. .:..II:. . . . ....':::' AV.'
:.. . . .. ... .:..VI:. . . .. .:. ..:.AV'.
':.. . . .. ..:.:.:HAI:.:...:.:.:.:.AII:.
I:. . .. ... .:.:.VHHII:..:.:..:A:'.:..
IA.. . . .. ..:.:.:VHHHHIHIHHIHI:'.::.
'HA:. . . .. ..:.:.:HHHIHIHHHIHI:..:.
HIA: . . . .. ...:.VHHHIHIIHI::.:...
HIHI:. . .. ... .::.HHHIIHIIHI:::..
HII:.:. . .. ... .::VHHIHI:I::.:..
AI:..:.. . . .. ..:.VHIII:I::.:. .
AI:. ..:.. . . .. ..' VHIII:I;... .
AI:. . .:.. . . . ... VHIII::... .
.A:. . :.. . . .. .:.. VHII::.. .
A:. . . ::. .. .. . .:.. "VHI::.. .
.:.. . . :.. .:..... .::.. VHI:..
... . . . . . :.:. ..:. . .::.. VI:.. .
.. .. . . . . ...:... . .. . .:::. V:.. .
'.. .. . . .. ..:::.... .:. . ..::.. V.. .
. . .. . . . . .. ..:::A. ..:. . . .::.. :..
. .. .. .. . . . ... ..::IA.. .. . . ..::. :.. .
.. .. ... . . .. .... .:.::IA. . .. . ..:.::. :. .
. . . .. . . . .. ..:..:.::IIA. . . .. .:.::. :. .
.. . . . . . .. ... ..:.::I:IHA. . . . ..:.::. . .
.: .. . . . . ... .:.. .:I:IIHHA. . . .. .::I:. .
.::. . . . .. ..:. .::.:IIHIIHHHA. . .. ..:I:. . .
A::.. . . ...:..:.::I:IHIHIHHHHA. . . ..::I:. .
:HI:.. . . .. .:.:.::I:IHIHIIHIHHHA. . .. .::I:. ..
AI:.. .. . . .. .:.:.::II:IHIIIHIHIHHHA. . . ..::I:. ..
:HI:.. . . . . .. .::.:I:IHIHIIIHIHIIHHHA.. . .. .::I:. ..
AI:.:.. . . . ... .::.::I:IHIIHIHIHIHIHIHHA. . . ..::I:. .
HI:. .. . . . . .. .:..::IIHIHIHIIIIWHIIHHMWA. . . .:::I:. . .
HI:.. . . . . .. ..:.::I:IIHHIIHIHIHIHHMMW" '.. . ..:::II: . .
HI::.. . . . .. .:..:::IIHIHIIWIWIIWMWW" . .. . ..::III: . .
HI::... . . . . ... ..:.:::IIHIWIWIWMWMWW. . . . .. .:.:III. . .
II::.:.. . . . .. ......:..IHWHIWWMWMW".. . . . . '... .:.:IHI:.. .
II:I::.. . . . . .....::.:IHWMWWWMW:.. . . . . .:..:::IIHII..
:II:.:.:.. . . . ......:.:.:IWWMWWW:.:.. . . . . :...:.:IHHI:..
HI::.:. . . . . . ...:.::.::.VWMWW::.:.:.. . . .. . :.. ..:IHHI::.'-
HII::.:.. . . . .. .:..:.'. 'WWWI::.::.:.. . . . .. ':...:II:IIII::
III::.:... . . . ...:.:... . WII:I::.:.. . . .. . . :.:::...::.::
VII::.:.. . . . .. ...:.... VHI:I::.:.. . . ... .. .::.:..:.:..:
VII::.:.. . . . ..:.::.. . :HHII:I::.:.. . . .. .. .'::':......
III:I::.. .. . . .. .:.:.. . :VHIHI:I::.:... . . .. .. .':. .. .AH
AA:II:I::.. . . . .. ..:.. . . ::HHIHII:I::.:... .. .. ... .:.::AHHH
AHH:I:I::.:.. . . .. ..:.:.. . ::VHHHVHI:I::.:.:.. ..:. .::.A:.AHHHM
HHHAII:I::.:.. . . . .. ..:.. . . :::HIHIHIHII:I::.:.. .. .:. ..AHHMMM:
AHHHH:II:I::.:.. . . .. ..:.:.. . .:I:MMIHHHIHII:I:::.:. ..:.:.AHHHMMM:M
HHHHHA:II:I::.. .. . . .. .:... . .:IIVMMMHIHHHIHII:I::. . .. AHHMMMM:MH
HHHHHHA:I:I:::.. . . . ... ..:.. ..:IHIVMMHHHHIHHHIHI:I::. . AHMMMMM:HHH
HHHHHMM:I::.:.. . . . .. ...:.:...:IIHHIMMHHHII:.:IHII::. AHMMMMMM:HHHH
HHHHHMMA:I:.:.:.. . . . .. ..:.:..:IIHHIMMMHHII:...:::.:.AHMMMMMMM:HHHHH
HHHHHMMMA:I::... . . . . .. ..:.::.:IHHHIMMMHI:.:.. .::AHMMMMMMM:HHHHHHH
VHHHHMMMMA:I::.. . . . . .. .:.::I:IHHHIMMMMHI:.. . AHMMMMMMMM:HHHHHHHH
HHHMMMMMM:I:.:.. . . . . ...:.:IIHIHHHIMMMMMHI:.AHMMMMMMMMM:HHHHHHHHHH
HHHHMMMMMA:I:.:.. . . . .. .:IIHIHHHHIMMMMMH:AMMMMMMMMMMM:HHHHHHHHHHH
VHHHMMMMMMA:I:::.:. . . . .. .:IHIHHHHHIMMMV"AMMMMMMMMMMMM:HHHHHHHHHHHH
HHHHHMMMMMA:I::.. .. . . ...:.:IHHHHHHIM"AMMMMMMMMMMMM:HHHHHHHHHHHHHH
VHHHHHMMMMMA:I:.:.. . . . .. .:IHIHHHHI:AMMMMMMMMMMMIHHHHHHHHHHHHHHHH
VHHHHHMMMMMA:I::.:. . . .. .:.:IHHHV:MMMMMIMMMMMMMMMMMMMHHHHHHHHV::.
VHHHHMMMMMMA:::.:..:.. . .. .:::AMMMMMMMM:IIIIIHHHHHHHHHHHHHHHV:::..
HHHHHMMMIIIA:I::.:.:..:... AMMMMMMMMMM:IIIIIIHHHHHHHHHHHHHHHV::::::
VHHHHMMIIIIMA:I::::.::..AMMMMMMMMMMM:IIIIIIIHHHHHHHHHHHHHHV::::::::
HHHHMIIIIMMMA:II:I::AIIIMMMMMMMMMM:IIIIIIIHHHHHHHHHHHHHHV:::::::::
VHHHHIIIMMMMMMA:I:AIIIIIIMMMMMM:IIIIIIIIHHHHHHHHHHHHHHV::::::::"'
HHHHHIIMMMMMMIMAAIIIIIIIIMMM:IIIIIIIIHHHHHHHHHHHHHHHV:::::""'
VHHHIIIIMMMMIIIIIIIIIIIIII:IIIIIIIIHHHHHHHHHHHHHHHV::""'
VHHIIIMMMMMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHHHHHHHHHHHHHHHV
VHHIMMMMMMMIIIIIIIIIIIIIIIIIHHHHHHHHHHHHHV
VHHHMMMMMMMMIIIIIIIIIIIHHHHHHHHHHHV
VHHHMMMMMMMMMMMMMHHHHHHHHHHHHHV
NAPOMENA: KOPIRAJTE SLIKE I OTVORITE U WORDU!! LJEPSE SE VIDI!!
Dignem se ja danas u 9:00....
kad ono meni odjedamput sine da sam trebal doci u skolu prije 2 sata
...Ali sve je ok jer na moju nesrecu imam temperaturu haha...
Nije mi nis drugo preostalo nego da se sjednem za komp i idem se zezat!!
Sve bi bilo ok da mi je komp htio zapalit,ali nece pa da ga je..
no dobro rjesio sam i taj problem!!Konacno zapalim ja racunalo,otidem na internet kad ono opet nes ne valja!!Vec sam pocel zivcanit i glava me pocela uzasno boljet
...tak rijesim ja i taj problem!!
Bilo mi je stvarno dosadno,pa sam cital neke vase blogove.Ima stvarno dobrih blogova to moram priznat!
Meni je ovo prvi blog i vjerovatno nije vrijedan komentara.
E... da se ja vratim na svoje jutro.
Obuko sam se toplo i van na terasu.
S moje ljeve srane zivi najstarji susjed.
... naime tom covjeku doslovce fali 10 dekagrama mozda jer ga je žena (koja je bila takoder malo poremecena) u podrumu vlastite kuće skoro ubila sa sjekirom! Stravican prizor
no na srecu on je prezivio. istina malo se cudno ponasa,ali nije mu za zamjerit!
...Kad pogledam s svoje desne strane vidim jedan mali prekresan vocnjak.
U tom sam vocnjaku proveo veci dio djetinstva sa svojom BEST frendom.
Svake bi godine jeli jabuke i kruske daok jednostavno nebi pukli!!
....Ak pogledam ispred sebe jebiga vidim samo drvo,ali ak se pomaknem dva koraka desno vidim kucu svog BEST frenda.
pa pomislim ja sebi kak vjerovatno on lezi doma bolestan!...tak mu i treba kad me je on zarazio!
............Sad moram ici.....
SEE YA!!!!
Kad bi me neko pitao koja mi je OMILJENA grupa....
...dosta tesko pitanje!!!
Ali evo nekih spotova koji su meni OK
Ja Rule-What's luv?
Akon - Smack That (meni jedna od dražih pjesma)
Outlandish - Aicha
Lady Soverign - Love me or Hate Me
M1 feat. Kaan and Story Jones- Till We Get There
Evanescence - My Immortal (...moja najdraza grupa...)
Nickelback - How you remind me (...jedna od najboljih njegovih pjesma...) 
bar meni
Ej...
Evo da vam ukratko kažem ko sam i što sam!!...
...Svi me zovu Medo!!... Zovem se.... Živim u Velikom Trgovišću (za one koji neznaju to je kraj Zaboka). Živim prosjećan život,ali ko dijete puno sam se selio!
Do drugog razreda živio sam sa starcima kod bake
al začaudo moj ujak, sjetio se da se oće oženit!!!
Meni je to malo bilo čudno jer nikad nebi mogo povjerovat da se
takvo "dijete" ima namjeru ženit... i onda najedamput došlo vrijem da se selimo
nikda u životu nisam požalio, jer u Velikom Trgovišću moj se život promijenio!!!
...prvog dana u novoj školi upoznao sam svog BEST frenda!!
Stariji sam od njega jedan dan
Siguran sam da vas naša životna priča ne zanima,ali nemate pojma kaj propustate!!
... I evo vidi me danas... potpuno druga osoba! Idem u srednju skolu u Bedekovčini.
Nemam puno prijatelja! Ne volim dvolične osbe,ulizice i rasiste...
Uvijek spreman pomoć svakome (zato prijatelji i postoje).
Najvise vremena provodim za računalom,ovisnik o internetu i o društvu!
Ne hodam po chatovima,ali nedugo nes me nagovorilo pa ja budala idem da provjerim kak je to
Na srecu nisam pozalio!!!...upoznao sam jednu cool curu
Ne poznam ju baš najbolje ko ni ona mene,al svejedno smo frendovi?!
bar se nadam
E da... tek tolko da znate cure vi ste jedina moja slaba strana!
Zbog toga me decki stalno zafrkavaju! Ali nema veze sve je to za ljude.
Znam davat dobre savjete,ali ima jedan problem kod mene!!!
I'm thinking too much !!!
Moje djetinstvo...
Bas se ga i ne sjecam, al ova pjesma svakako budi moja sjecanja!!!
Bok narode!! Ovo je moj prvi blog
Nemrem vjerovat da sam se odlucul
Nadam se da je ok 
