Ne znam koji mi je ovo godišnji projekt po redu, šesti, možda i sedmi. U osnovi je jednostavan, svaki dan-jedna fotografija.
Imala sam closeup&makro verziju, svakodnevnicu, crno-bijelu, uličnu fotografiju, nešto kao najbolja fotografija tog dana. Većinu sam privela kraju, neke sam ostavila nedovršene iz već nekog razloga, a svaki razlog je samo dobro isplanirana izlika.
Ove prisilne i samoj sebi nametnute radnje mi pomažu zadržavanju fokusa na fotografiji, jer u razdobljima kada nisam htjela sebi stavljati tu neku obvezu, teško sam se i hvatala fotoaparata, pa bih sanjala kako fotkam.
Nedavno sam prodala set fotografija jednom splitskom restoranu i to me baš razveselilo i to ne samo zbog novaca,
fotografiranje hrane, meni, spada u jednu od težih grana fotografije o kojoj imam jako puno učiti.

Započinjem jednogodišnji projekt upravo hrane u kojoj jako kaskam i znanjem i opremom, pa eto, u svrhu učenja i nekog osobnog napretka pokušat ću se cijelu godinu bačkati baš s njom. I to ovom domaćom, kućnom spizom, napitcima, kavama, čajevima i svim tekućim i krutim namirnicama.
Ionako svakodnevno, još dok ručajemo, smišljamo što ćemo jesti za večeru i sutra za ručak, hrana je kod nas uvijek bila okosnica razgovora, pokretač, utjeha, druženje, razlog za okupljanje.
Studirala sam prehranu, o svojstvima, razgradnji, strukturi, proizvodnji i tehnološkim karakteristikama pojedinih namirnica i produkata znam dosta i poprilično, sada još samo da uspijem to nešto i vizualno :)
Pa idemo redom, metodom pokušaja i pogrešaka (sedam dana je već iza mene):

1_365


2_365


3_365


4_365


5_365


6_365


7_365


(Ovako izgleda moj mali set i nered koji nastane nakon. Još samo da mi je pronaći jednog dobrog čistača za poslije mene
)