Na autobusnom kolodvoru me prošla drhtavica.Kasni je sat Nisa,hladno je.
Neki vrag mi je zgrčio želudac dok sam napuštala kolodvor,onaj poznati slon naslonio mi se na prsni koš i usporio mi disanje na tren.
Nabila sam slušalice malo jače na uši i zaspala snom pravednika.

Sinoć me nazvao tata i nekako tiho me upitao kad se mislim vratit kući.

Jutros mi se slon opet naslonio na prsni koš,na srce,na želudac...naslonio se svom svojom tonažom.
Vračam se kući.


Jebemu,jebemu,jebemu...Vračam se kući
...sa cijelim svemirom tuge na ramenima...